Izvor: Deutsche Welle, 09.Feb.2017, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodon: EU je pomogla korumpiranoj vladi
Novi predsednik Moldavije Igor Dodon zalaže se za strateško partnerstvo sa Rusijom. Početkom sedmice je bio u Briselu. Za DW kaže da Moldavci više ne veruju u evropske integracije jer su one poslužile korumpiranoj eliti.
DW: Kakvi su bili rezultati Vaše posete Briselu?
Igor Dodon: Mislim da je poseta sveukupno bila uspešna. Rekao sam našim partnerima iz EU da građani Moldavije više ne veruju u evropske integracije, a još 2009. je >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << u njih verovalo 65 odsto naših građana. Sedam godina je EU mnogo investirala u Moldaviju. Bilo je finansijskih sredstava, ali tu su i vizne slobode i Sporazum o asocijaciji. Ali se ipak broj pristalica evropskih integracija u tom periodu prepolovio.
Zato je moja poruka našim partnerima iz EU sledeća: dragi prijatelji, svih ovih godina ste hteli da pomognete našim građanima, ali ste pomogli samo korumpiranoj vladi. Vlada u Kišinjevu je pokrala novac, nije bilo reformi, kvalitet života je opao. Moldavski političari su koristili evropske vrednosti i zastavu kao zaklon, ali su zapravo ucenjivali Brisel i Zapad. Govorili su da Rusi stižu ako EU ne pomogne, da stižu ruski tenkovi, Putin, socijalisti i Dodon. Novac je zapravo dat u geopolitičke svrhe. Narod je to video i zato je i palo poverenje u EU i evropske integracije.
Vaša prva međunarodna poseta bila je ona Moskvi u januaru. Da li to govori o Vašim spoljnopolitičkim prioritetima?
Nikada nisam to krio, to sam rekao i u Briselu. Mislim da Moldavija ponovo treba da krene u strateško partnerstvo sa Rusijom.
Da li je onda ispravno označiti vas proruskim predsednikom Moldavije?
Moldavija može da preživi jedino ako na vlasti nisu ni proevropski ni proruski već promodlavski političari. U našem je interesu da imamo dobre odnose kako sa EU tako i sa Rusijom. Naravno da to nije jednostavno, znamo kakve su političke začkoljice. Predložio sam da se vode trilateralni pregovori (Brisel, Moskva, Kišinjev, prim. red.). Razumete li šta se dešava: ovde je Rusija, onde je EU. Moldavija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa obe strane. Rusija i EU međusobno imaju nekakve sankcije, ali mi ispaštamo, kao mala zemlja. Čas nas vuku u jednom, čas u drugom smeru.
Nedavno ste sa austrijskim šefom dipomatije Sebastijanom Kurcom razgovarali o Pridnjestrovlju, koje je početkom devedesetih proglasilo nezavisnost. Želite da ono bude deo Moldavije, ali sa posebnim statusom.
Mislim da u narednih godinu i po do dve i po godine imamo šansu da rešimo konflikt u Pridnjestrovlju. Znate, verujem da svima – i na Zapadu i na Istoku – treba jedna uspešna priča. Verujem da to treba Zapadu, da to treba Rusiji i SAD kako bi dokazali da mogu da se usaglase oko jedne teme. Verovatno će biti teže da se nađe zajednički jezik oko Ukrajine. Ali verujem da je to moguće što se tiče Moldavije i Pridnjestrovlja.
Tanja se preselila u Italiju pre pet godina. Radi kao negovateljica za stare i zarađuje oko 850 evra mesečno. Ali njene tri ćerke – Olga, Sabrina i Karolina – ostale su u Moldaviji.
Devojčice su imale osam, devet i 12 godina, kada Tanja je otišla u Italiju. U početku su živele same, a kasnije sa različitim ljudima kojima je njihova majka redovno slala novac.
Najstarija ćerka, Olga, sada je završila srednju školu u Kišinjevu, a Sabrina i Karolina preselile su se u Italiju gde žive sa majkom.
Tokom proteklih sedam godina, Katalinini i Viktorovi roditelji jedva da su bili kod kuće. Oni su najpre pronašli posao u Moskvi, a onda su dobili radne vize za Italiju i preselili se tamo. Katalinina i Viktorova baka živela je u susednom selu, ali se preselila kako bi brinula o njima.
Otilija je imala samo 12 meseci kada su njeni roditelji napustili Moldaviju. Njeni roditelji platili su po 4.000 evra kako bi bez odgovarajućih dokumenata ušli u Italiji. Devojčica ih nije videla pet godina i živela je s bakom koju je zvala „mama“. Pre godinu dana, Otilijini roditelji uspeli su da dobiju dozvolu boravka u Italiji i tada su konačno doveli i svoju ćerku da živi s njima.
Lilija se sa suprugom pre sam godina preselio na Zapad. Par je naporno radio kako bi otplatio dug za ilegalni prelazak granice. Njihove ćerke Nadija i Alina imale su tada devet i šest godina i ostale su da žive kod baka i deke.
Tri puta mesečno Lilija je slala svojoj deci pakete. Porodica je sada konačno zajedno,, ali po kojoj ceni: „vize“ za decu koštale su 1.500 evra.
Nemačka fotografkinj Andrea Difenbah je priču o dece Moldavije objavila u svojoj knjizi „Zemlja bez roditelja“, koju je izdala nemačka kuća „Kerer-ferlag“.
Autor: Efim Šuman
