Izvor: B92, 14.Nov.2011, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do 2020. trećina visoko obrazovanih
Beograd -- Kandidatura za EU, među ostalim, unaprediće obrazovanje u Srbiji, kaže Božidar Đelić i iznosi da je cilj da do 2020. Srbija ima oko 30 odsto visokoobrazovanih.
Đelić kaže da je cilj i da do 2020. tri četvrtine 15-godišnjaka budu funkcionalno pismeni i da se procenat onih koji napuštaju školu smanji na ispod 15 odsto.
"Danas u Srbiji samo 21 odsto populacije od 30 do 34 godine ima višu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << školu ili fakultet, a nama je cilj da ih do 2020. godine bude 30 odsto", rekao je potpredsednik vlade zadužen za evrointegracije.
Đelić dodaje i da je u Evropi visokoobrazovan svaki treći stanovnik te starosne dobi, dok danas u Srbiji među radno sposobnim stanovništvom 56 odsto ima samo srednju stručnu spremu, a da trećina građana ili nema ili ima samo osnovnu školu.
Vicepremijer Božidar Đelić ističe da bi se Srbiji dobijanjem kandidature za ulazak u EU otvorio pristup fondovima od 17 milijardi evra za celoživotno učenje i doškolovanje.
"Statusom kandidata Srbiji će biti dostupna i ta sredstva, koja mogu da se koriste za doškolovanje i obuku i to ne samo onih koji su zaposleni", kazao je Đelić i dodao da je obrazovanje "srce" puta Srbije ka Evropi.
Na skupu "Obrazovanje za novo vreme" državna sekretarka u ministarstvu prosvete Tinde Kovač Cerović izjavila je da obrazovanje u Srbiji još mora da se menja i da je ono što se jeste promenilo malo vidljivo.
"Nefleksibilnost u finansijama, nepostojanje inovacija i tradicionalna atmosfera na nastavi naših učitelja ne doprinose menjanju obrazovanja u Srbiji", dodala je Kovač Cerovićeva.
Ona je rekla i da, kako bi obrazovni sistem u Srbiji bio bolji, jedan deo prosvetnih radnika mora da "izađe iz sistema".
Ona je ocenila da i pored toga što se ulaže u infrastrukturu srpskih škola, atmosfera u njima i dalje izgleda kao pedesetih godina prošlog veka.
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Rajić istakao je da je Srbiji potrebna temeljna analiza svakog segmenta obrazovanja na osnovu koje bi se utvrdila dalja strategija razvoja u toj oblasti.
"Ne mislim na analizu od dve-tri stranice koju naši poslanici mogu da shvate. Potrebna je ozbiljna, temeljna analiza na nivou doktorata",
kazao je Rajić.
On je istakao i da je zakon o visokom obrazovanju loš, a akreditacija fakulteta "katastrofalna".
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević napomenuo je da srpskoj provredi treba obrazovanje koje će pospešiti
razvoj sposobnosti i praktičnih znanja, a ne "metafizičkih znanja" koja ne umeju da se primene u praksi.
