Izvor: B92, 01.Apr.2011, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić traži milijarde od EU
Beograd -- Srbija će moći da dobije dodatnih dve do tri milijarde evra u toku ove decenije ukoliko bude prihvaćen predlog za preraspodelu pretpristupne evropske pomoći.
Potpredsednik Vlade Srbije zadužen sa evropske integracije Božidar Đelić kaže da će 4. aprila u Beogradu biti održan skup na kome će nacionalni koordinatori za pretpristupnu evropsku pomoć sa teritorije zapadnog Balkana razmotriti srpske predloge za preraspodelu finansijske pomoći Unije.
On je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će to biti prvi sastanak ljudi zaduženih za planiranje i sprovođenje evropske podrške zapadnog Balkana i to bez predstavnika EU, na kome bi trebalo da bude usvojen zajednički stav.
"Srbija je predložila jedan dokument i verujem da ćemo u ponedeljak uspeti da zauzmemo zajedničku poziciju. Mi smo izneli dve ideje - linearizaciju pretpristupne pomoći EU, što znači da zemlje koje idu ka Uniji dobiju nešto više novca pre ulaska u tu organizaciju, da bi bile spremnije, a onda nešto manje kada postanu članice", objasnio je Đelić.
Potpredsednik vlade je rekao da je ta ideja naišla na otpor u pojedinim zemljama, ali da je počela da dobija i podršku unutar same EU.
"Druga ideja je da mi kao region uđemo u novo ekonomsko upravljanje i da, kao što će raditi sve zemlje EU, šaljemo naše planirane budžete u Brisel i ukoliko su dobri da dobijemo dodatni podsticaj kroz davanje garancija za izlazak na tržište kapitala", rekao je Đelić.
"Recimo Srbija pošalje budžet za 2013. sa deficitom od 2,5 odsto BDP i trazimo od EU, koja ima najveći mogući kreditni rejting, da nam da garanciju da izađemo na tržište kapitala ili da se oni aklimativno zaduže za nas i da nam proslede pare", rekao je Đelić.
Srbija bi, prema njegovim rečima, dala suverenu kontragaranciju, a ušteda za građane Srbije od jeftinijeg zaduživanja na nivou od 10 godina bila bi 1,5 milijardi evra.
Evropska unija, prema njegovim recima, davanje garancije na sume od 200-300 miliona evra godišnje neće ni osetiti, a za Srbiju je ušteda od 1,5 milijardi evra u deceniji značajna, kao i mogućnost da izbegne potrebu da se osloni na takozvani vrući novac.
Prema njegovi rečima, Srbija se već, u trenutku dok Evropska unija sprema finansijsku perspektivu 2012. do 2020. godinu, mora boriti za svoj budžet u EU i za 2018. godinu i za ceo taj period.
