Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jun.2011, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Više novca iz fondova EU
BEOGRAD -
"Ako se na Srbiju "preslika hrvatsko iskustvo", to bi značilo da će proći "osam godina od početka pregovora do formalnog ulaska u Evropsku uniju (EU)", izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
"Mislim da možemo brže, pitanje je da li postoji politička volja da se ide brže", rekao je Đelić na otvaranju međunarodne konferencija "Transparentno korišćenje pretpristupnih fondova EU u Srbiji".
"Ne treba shvatiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ovo što sam sada rekao da nećemo ući u EU pre 2020.godine", rekao je Đelić i objasnio da će Srbija veći deo od 2014. do 2020. godine biti van EU, a samim tim i van njene "finansijske konstrukcije" koja će pokriti ovaj period.
Đelić je, govoreći o korišćenju pretpristupnih fondova EU, najavio da bi u julu predstavnici Srbije trebalo da potpišu tranšu za ovu godinu u iznosu od 196 miliona evra.
On je rekao i da za 11 godina nije zabeležen ni jedan slučaj korupcije u institucijama u Srbiji kada je reč o upotrebi pretpristupnih fondova.
Srbija iz tih fondova godišnje dobija oko 200 miliona evra, rekao je on i dodao da je za sada zabeležena dobra potrošnja tih sredstava koja iznosi 99,6 odsto.
Đelić je rekao da treba predočiti EU da je neophodno da se za Srbiju linerano svake godine iz ovih fondova povećavaju sredstva za 20 do 30 odsto.
Time bi, kako je ocenio, uz podršku vašeg budžeta i međunarodnih finansijskih institucija, Srbija mogla da izgradi nužnu infrastrukturu koja je potrebna i regionu i Evropi.
On je kao primer naveo železnički Koridor 10.
Đelić je rekao da Srbija ne bi trebalo sama da finansira izgradnju Koridora 10 zato što su efekti izgradnje tog Koridora veći za Nemačku, Mađarsku, Tursku, Austriju nego za Srbiju taj Koridor bi trebalo da "uradimo zajedno".
"Srbija i da hoće sama da finansira njegovu izgradnju ne može zato što nema taj fiskalni kapacitet", istakao je Đelić.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins rekao je da će Srbija verovatno do kraja godine dobiti status kandidata, kao i da će dobijati više sredstava iz ovih fondova čim postane članica EU, tako da bi ta suma mogla da se poveća sa 200 miliona evra godišnje na dve milijarde.
Martins je podsetio da je Srbija od 2000. godine do sada kroz fondove EU dobila 5,5 milijardi evra, od čega dve milijarde kroz KARDS program, a tri i po preko Evropske investicione banke, i dodao da je zabeležen veoma visok nivo apsorpcije ovih sredstava.
Prema njegovim rečima, od 5,5 milijardi evra jedan deo je potrošen na povećanje BDP, izgradnju mostova, ulaganje u infrastrukturu, modernizaciju proizvodnje struje, izgradnju institucija, jačanje administrativnog kapaciteta.
Martins je rekao i da bi lokalne samouprave trebalo da imaju unapred pripremljene projekte za implementaciju, kao i da bi trebalo dodatno da se ojača administrativni kapacitet, obuči osoblje, ojača kultura transparentnosti, kao i finansijska kontrola.
Konferenciju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i kancelarija Fondacije Fridrih Ebert.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
