Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2010, 12:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đelić: Početak pregovora do kraja 2011.

BEČ -

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izrazio je u Beču uverenje da će Srbija veoma brzo dobiti ne samo pozitivnu odluku Evropske komisije (EK) za status kandidata, već i poziv za formalno započinjanje pregovora sa EU.

"Vest iz Luksemburga pokazuje da Evropa želi Srbiju kao punopravnu članicu i sada je na nama da u par meseci prebrodimo administrativne prepreke", rekao je Đelić Tanjugu i izrazio uverenje da će Srbija do kraja iduće godine dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pozitivnu odluku EK ne samo za status kandidata već i za formalni početak pregovora, "što je cilj ove vlade".

Srbija - od problematičnog deteta do balkanskog tigra

Đelić, koji je održao govor na temu "Srbija 10. godina posle - uspesi, izazovi i odgovori", u organizaciji Austrijskog društva za spoljnu politiku i UN, istakao je da Srbija radi sve što može da pronađe dva preostala haška optuženika.

Srbija već ima sve odgovore za upitnik

Đelić izjavio je da Srbija već ima pripremljene odgovore na veći broj pitanja koja će se naći u upitniku koji će joj Evropska komisija proslediti do kraja novembra.

On je, gostujući na Televiziji B92, rekao da će upitnik sadržati od 4 do 5 hiljada pitanja, a da je Srbija na veći broj njih pripremila odgovore još u maju.

Pitanja će se odnositi na stanje u poljoprivredi, pravosuđu, inkluziji osetljivih grupa, odnosno biće obuhvatiće sveukupnu sliku funkcionisanja srpskog društva, dodao je on.

"Ne želimo da budemo kao Makedonija koja je status kandidata za člana EU dobila pre pet godina", rekao je Đelić, koji je, na pitanje koji će odgovor Srbije biti o granicama, naveo da će odgovor biti u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244.

"Mi to radimo i bez evropskih obaveza, jer je to bitno zbog žrtava i budućnosti celog regiona. Srbija želi da krivica ima ime i prezime, a ne da pada na ceo narod", naglasio je on.

Obraćajući se, potom, prisutnima na skupu Austrijsko-srpskog privrednog foruma na temu "10. godina tržišne privrede u Srbiji - od problematičnog deteta do balkanskog tigra", Đelić je kazao da je Srbija svesna da mora da reši pitanje Kosova pre ulaska u EU.

"Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo... Naš put ka Evropi i rešavanje statusa Kosova su komplementarne pitanja, i nisu, kao što neki pokušavaju da pokažu, sukobljena pitanja", ukazao je Đelić i naglasio da Srbija daje podsticaj za postizanje rešenja.

Jelašić: Srbija mora sprovoditi strukturne reforme

Na istom skupu u Beču, bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je izjavio da je veoma bitno da Srbija sprovodi dovoljno strukturnih reformi.

Veoma je važno da se Srbija prilagođava novim makroekonomskim uslovima i pitanje je da li sprovodi dovoljno strukturnih reformi, kazao je Jelašić i dodao da Srbiji treba mnogo manje para nego što je Međunarodni monetarni fond bio spreman da obezbedi.

"To je dodatni duh koji kreiramo i pitanje je da li taj duh ulažemo u nešto što će nam stvarati dovoljno privrednog rasta kojim možemo vratiti ceo dug, jer Srbija je značajnije povećala dug protekle dve godine", ukazao je on.

Jelašić je rekao da Srbija ima mnogo manji priliv deviza od planiranih, i ocenio da će platni deficit ove godine biti veći nego lane. "Imamo veći zahtev za devizama, a manje priliva i to se reflektuje na kurs", dodao je on.

Prema njegovim rečima značajnije je pitanje kako će se kretati stopa inflacije, i kako će se vratiti ponovo u predviđenu sferu.

"Siguran sam da će NBS u narednih par meseci biti aktivna i agresivna da se to postigne to, a to je deficit 6+2", kazao je Jelašić i istakao da negativno utiče i umanjeni priliv deviza iz dijaspore.

On je rekao da je, ipak, najvažnije u kojoj meri ćemo uspeti da privučemo strane investicije. To je važno ne samo zbog kursa, već zbog radnih mesta, izvoza i privrednog rasta. To je novac koji se investira, a jedan najveći deo doznaka dijaspore se koristi za preživljavanje, a ne za stvaranje radnih mesta i investicija", ukazao je Jelašić.

Govoreći na skupu, u organizaciji Austrijsko-srpskog privrednog foruma, on je rekao da je u bankarskom sektoru privatizacija sprovedena bolje od one u realnoj ekonomiji, gde se gledalo samo ko daje više novca, a ne i "pozadina kupca".

Predsednik "Henkela" za jugoistočnu Evropu Ginter Tumser je ukazao da je njegova kompanija dosta investirala u Srbiji, gde je prisutna i sa "grinfild" investicijom u Inđiji i naveo da je ta firma investirala 90 miliona evra i da dobro posluje u Srbiji.

"Srbija je na jako dobrom putu i napravila ogroman napredak proteklih godina. Naravno postoje i mnoge stvari koje može i mora poboljšati, a to je pre svega uklanjanje birokratije", konstatovao je austrijski biznismen, dodajući da je dodatni problem što ne postoji prava konvertibilnost dinara.

Ambasador Srbije u Austriji Milovan Božinović je na skupu govorio o poboljšanju imidža Srbije nakon demokratskih promena, istakavši da je Srbija sada "predvidiva zemlja", koja se kreće u jasnom pravcu.

Predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma Radivoje Petrikić je ukazao da je društvo osnovano juna ove godine sa ciljem povezivanja privrede dve zemlje, ali i građana.

Društvo čine velike firme iz Austrije i Srbije,rekao je on i dodao da je srpsko tržište veoma zanimljivo za strane investitore, kako zbog niskih poreskih stopa, tako i dobro kvalifikovane radne snage.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...