Izvor: Glas javnosti, 17.Jun.2011, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Linearna finansijska podrška EU
BRISEL - Zemlje zapadnog Balkana žele da nađu pravo mesto u budućoj finansijskoj perspektivi EU. Zato su Briselu predstavile zajednički predlog linearnog povećanja podrške koju države na putu evrointegracija dobijaju iz EU.
U ime svojih kolega sa Zapadnog Balkana, potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, u Briselu je predstavio predloge za oblikovanje finansijske podrške EU regionu do kraja ove decenije.,prenosi DNJ
U pitanju su dve ključne ideje: da se ne čeka >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ulazak u Evropsku uniju kako bi se povećala sredstva koje zemlje dobijaju iz evropskih pristupnih fondova, kao i da zemlje Zapadnog Balkana uđu u tzv. „evropsko polugodište“, pri čemu bi prikazale planove svojih nacionalnih budžeta, na osnovu kojih bi EU mogla da im da garancije za izlazak na tržište kapitala.
Ne više nego ravnomernije raspodeljenog novca za Zapadni Balkan
U trenutku kada se u Evropskoj uniji razgovara o budućoj finansijskoj perspektivi koja će se odnositi na predstojeću deceniju, koja će pak za mnoge zapadnobalkanse zemlje biti decenija približavanja i ulaska u EU, od suštinskog je značaja je da se „pravila igre promene“- dakle ne više, nego ravnomernije raspodeljene evropske finansijske podrške:
„Ono što mi iz Srbije i sa Zapadnog Balkana kažemo jeste da mi istu sumu novca želimo drugačije da raspodelimo. Da bude mnogo više novca pre nego što uđemo, a značajnije manje onda kada postanemo članice Unije. Da se dakle postigne prirodna i linearna progresija“, izjavio je Božidar Đelić posle obraćanja Odboru za pitanja budžeta u Evropskom parlamentu.
Razlike u finansijskoj podršci nose ekonomske, ali i političke posledice
Tako na primer, Hrvatska trenutno dobija 150 miliona evra godišnje, a onoga trenutka, pretpostavlja se 2013, kada uđe u EU, ta suma iznosiće dve milijarde evra. To će predstavljati skok koji zemlja neće moći da apsorbuje, kaže Đelić i dodaje:
„To nije ono što sama Evropa želi, i mi joj danas nudimo da promeni mehanizam, da politički i finansijski ishodi budu u skladu sa strategijom. A ne da se zbog birokratije ništa ne menja, a da to ima ekonomske posledice. Moram reći, da bi tolike razlike između Hrvatske, Mađarske, Bugarske i Rumunije, sa jedne i Bosne i Hercegovine, Srbije i Albanije sa druge strane, imale i političke posledice.“
Potpredsednik Vlade Srbije posebno je naglasio važnost zajedničkog nastupa zemalja Zapadnog Balkana po ovom pitanju, rekavši da bi reči izgovorene ovom prilikom u Briselu bile mnogo slabije da je govorio samo u ime svoje zemlje.
