Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jan.2011, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Cilj Srbije - status kandidata i datum pregovora
STRAZBUR -
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić rekao je večeras da je centralni strateški cilj Srbije - dobijanje statusa kandidata za članstvu u EU u 2011. godini i utvrđivanje datuma za otvaranje pretpristupnih pregovora u proleće 2012. godine.
Đelić je najavio da će Srbija predati odgovore na Upitnik Evropske komisije 31. januara.
Obraćajući se članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, on je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je davanje odgovora na pitanja iz Upitnika EK završeno u roku od šest nedelja kroz transparentni postupak i dodao da će odgovori biti predati komesaru za proširenje Štefanu Fileu u Briselu.
"Mi očekujemo da damo odgovore na dodatna pitanja i da ugostimo misije stručnjaka Komisije do kraja juna. Komisija treba da objavi svoj Avis najkasnije do oktobra, koji će, mi se svi nadamo, sadržati preporuku da se Srbiji odobri status kandidata na samitu u decembru", istakao je Đelić.
Ratifikacija SSP
Cilj Srbije je, međutim, kako je rekao da Komisija preporuči, a zemlje članice odrede datum za otvaranje pretpristupnih pregovora u proleće 2012. godine.
Govoreći o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, o kojoj će EP glasati u utorak, Đelić je izrazio očekivanje da će ratifikacija u EP obezbediti dalji podsticaj za zemlje članice EU da krenu sa ratifikacijom u nacionalnim parlamentima.
Đelić je, takođe, naveo da će usvajanje Rezolucije EP o Srbiji, predviđeno za sredu, doprineti ostvarenju centralnog strateškog cilja Srbije.
On je istakao da 2011. godina nije obična godina za Srbiju, jer je predizborna i jer će u velikoj meri utvrditi strateško-politički profil Srbije u preostalom delu ove decenije, a biće i najvažnija godina do sada za proces evropske integracije Srbije.
Prema njegovim rečima, to je godina u kojoj će Srbije početi dugo očekivani dijalog sa Prištinom i postići prve opipljive rezultate.
Srbija spremno očekuje početak tog dijaloga, rekao je Đelić.
Spremni na dijalog sa Prištinom
Ponovivši da Srbija neće nikada priznati jednostrano proglašenu nezavisnost južne pokrajine, on je naveo da je Beograd spreman da neumorno radi s Prištinom i evropskim partnerima kako bi se postigao istorijski kompromis sa Albancima na Kosovu, koji bi omogućio evropsku budućnost za sve građane Zapadnog Balkana.
"U međuvremenu, jednostrani postupci, kao što je uništavanje imovine Telekoma Srbija prošlog septembra od strane državnih organa Prištine i kao posledica toga onemogućavanje stotinama građana da imaju pristup mreži mobilne ili fiksne mreže, moraju biti osuđeni", istakao je Đelić.
Kada je reč o izveštaju Dika Martija o ilegalnoj trgovini organima, Đelić je rekao:
"Jednostavno rečeno, Srbija traži istinu i pravdu, i mi ćemo raditi sa svima onima koji zastupaju te ciljeve. Kao članica Saveta Evrope, Srbija će se u potpunosti pridržavati Rezolucije, čije usvajanje na Skupštini Saveta Evrope, se očekuje 25. januara".
Srbija se nada nepristrasnom pristupu izveštaju u očekivanju jedne sveobuhvatne međunarodne istrage, rekao je Đelić.
On je takođe naglasio da je Srbija spremna da razgovara sa svim legitimnim predstavnicima Prištine kao učesnicima u predstojećem dijalogu.
Saradnja sa Hagom
Govoreći o saradnji s Haškim sudom, Đelić je rekao da Srbija čini apsolutno sve što je u njenoj moći da locira, privede i preda preostala dva optuženika Haškom Tribunalu.
"Ako i kada ih lociramo, oni će odmah biti prebačeni u Tribunal. Takva odluka našeg predsednika i naše Vlade je ključni element naše saradnje sa Tribunalom", rekao je Đelić.
"Postupci relevantnih institucija, u saradnji sa međunarodnim partnerima su tu. Konkretni rezultati u podnošenju dokumenata i obezbeđivanju svedoka su tu. Mladić i Hadžić još uvek nisu tu, ali mi činimo sve što možemo kako bismo to promenili", poručio je Đelić.
Regionalna saradnja
Govoreći o regionalnoj saradnji, Đelić je istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u ovoj oblasti u 2010. godini.
Poboljšali su se odnosi Srbije sa Hrvatskom, a susreti predsednika dve države, između ostalog i u Vukovaru, predstavljaju moćan simbol pomirenja u regionu.
Skupština Srbije je usvojila Rezoluciju o Srebrenici, prvi dokument te vrste u regionu, koji jasno navodi osudu masakra u Srebrenici 1995. godine.
Predsednik države prisustvovao je 15 komemoraciji u Srebrenici, što jasno pokazuje naš stav o ratnim zločinima kao i našu duboku posvećenost procesu pomirenja, rekao je Đelić.
Srbija takođe u potpunosti podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Ove godine, naveo je Đelić, Srbija preuzima ulogu predsedavajućeg u nekoliko regionalnih inicijativa.
Kada je reč o reformama, potpredsednik Vlade je naveo da je vlada krajem prošle godine usvojila je Akcioni plan o realizaciji preporuka koje proističu iz Izveštaja o Evropske komisije o napretku, iz novembra 2010. godine.
O reformi pravosuđa
Govoreći o reformi pravosuđa, on je rekao da je Srbija blisko sarađivala sa Komisijom tokom 2010. godine na otklanjanju nedostataka primećenih u postupku reforme pravosuđa započete u decembru 2009. godine.
"Srbija je pokazala jasnu političku volju da eliminiše sve nedostatke u saradnji sa EU i u skladu sa preporukama Venecijske komisije. Kao rezultat, u srpskoj Skupštini je u decembru 2010. godine usvojeno nekoliko zakona", istakao je Đelić.
Pitanje takozvanih "blanko ostavki" je osetljivo, ukazao je on, napominjući da postoje argumenti za i protiv potpisivanja blanko ostavki članova parlamenta.
"Međutim, mi smo svesni činjenice da takva praksa nije u skladu sa evropskim standardima. Postoji jasna politička volja našeg predsednika da postupa proaktivno i ja se nadam da ćemo biti u mogućnosti da ukinemo ovu praksu do kraja juna 2011.", poručio je Đelić.
On je dodao i da je jedan od ciljeva Srbije da usvoji zakon o restituciji kako bi se reafirmisala nepovredivost privatne svojine i da su konsultacije u vladi u toku o modalitetima ovog zakona.
Nezaposlenost najveći problem
Govoreći o ekonomskoj i socijalnoj situaciji on istakao da je Srbija 2010. godini progresivno izlazila iz krize, ali je do toga je, naveo je Đelić, došlo po cenu značajnih društvenih nepogodnosti.
Nezaposlenost će ostati najveći problem sa kojim će Srbija biti suočena u godinama koje dolaze, ukazao je on i dodao da ne treba da čudi što je u Srbiji pala podrška pridruživanju EU .
"Kriza i povećani "zamor" jasno uzimaju danak našim evropskim aspiracijama", rekao je Đelić.
Đelić je takođe podsetio da je Srbija pokazala svoju pouzdanost time što je brzo i odlučno reagovala po pitanju lažnih azilanata u toku prve godine bezviznog režima sa zemljama Šengena, kao i da je aktivna i u pripremi Strategije EU za makro region Dunava.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
