Izvor: S media, 09.Okt.2011, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: 12. oktobar nije dan D
Božidar Đelić rekao da 12. oktobar nije dan D, ali je izuzetno važan, jer će Evropska komisija saopštiti da li je Srbija ispunila uslove za dobijanje kandidature za članstvo u EU.
Vicepremijer Božidar Đelić ocenio je da 12. oktobar nije dan D, ali je izuzetno važan zato što će Evropska komisija saopštiti da li je Srbija ispunila uslove za dobijanje kandidature za članstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u EU.
Ali Đelić u intervjuu za Pres naglašava da je dan D, i to sa velikim D 9. decembar, kada će zemlje članice obelodaniti da li ćemo postati kandidat ili ne, i pod kojim uslovima možemo očekivati datum početka pregovora.
Kakav epilog očekujete?
- Na pozitivnom epilogu moraćemo još da radimo. Nama je suđeno da uvek radimo do finiš linije. Tako će biti do ocene EK sledeće nedelje, a čini mi se i do 9. decembra.
Koštunica: EU je iluzija o raju
Delević očekuje pozitivnu preporuku EK
Bez nemogućih uslova za Srbiju
Ko još koči Srbiju osim Nemačke, za koju je francuski ministar za Evropu Leoneti rekao da ima tvrde stavove?
- Ne očekujte od mene da izdvojim bilo koju zemlju članicu, ali svaki bolje informisan građanin Srbije dobro zna gde ima najvećih otpora. Realnost je da neke zemlje u ovom momentu pokušavaju da ubede druge članice EU da se Srbiji i za dobijanje statusa kandidata postave dodatni uslovi. Zbog toga nas je ohrabrila poruka Francuske da će se boriti da ne bude novih uslova za kandidaturu niti nemogućih uslova za početak pregovora.
Dakle, Sarkozi nam je sad adut?
- Ja bih želeo da i Sarkozi i Merkelova i drugi budu aduti Srbije. Na tome radimo.
Koji su to novi uslovi koji su mogući da se postave pred Srbiju?
- Pokazali smo svih ovih godina da uobičajeni uslovi evropskih integracija oko reformi nisu nepremostiva prepreka za nas. U tom domenu se u evropskim krugovima govori o impresivnom učinku Srbije. Jedini uslovi koji mogu biti problem jesu oni koji prelaze crvene linije naše državne politike oko Kosova.
Da li je crvena linija da priznamo nezavisnost Kosova?
- Niko ne pominje priznanje nezavisnosti, ali ima onih koji bi hteli da se za početak pregovora Srbi na Kosovu odreknu srpskih institucija. Naravno, za našu zemlju to nije prihvatljivo.
Je li to sve kada govorimo o uslovima?
- Nažalost, ima i onih u Evropi koji misle da možemo da naredimo Srbima na Kosovu da ukinu demokratski izabrane institucije i idu na izbore koje bi im organizovala Priština. To jednostavno nije moguće.
Nadate li se da će Sarkozi ubediti Merkelovu da nam progleda kroz prste?
- Ne treba to tako gledati, nego se truditi da dobijemo podršku svih za razumne ishode kao što su kompromisno rešenje za prelaze, povratak dijalogu, izbegavanje bilo kakve forme nasilja u mesecima koji dolaze na Kosovu. Vidimo da čim počne nasilje na severu stradaju Srbi i na jugu Kosova.
Realno, kolike su šanse u procentima da Srbija dobije kandidaturu?
- To je pitanje za analitičare. Naš posao je da u danima koji dolaze radimo danonoćno za najbolji mogući ishod za Srbiju. Slede posete najvažnijim destinacijama u Evropi, pre svega, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji. Naravno, sada imamo problem i u Srbiji, jer je primetan značajan pad podrške evropskoj ideji i treba očekivati dalji pad.
Ko je kriv za taj porast evroskepticizma? Vlast u Srbiji, Evropa ili neko treći?
- Odgovorne su one zemlje koje su odlučile da podrže jednostrane poteze Prištine, uključujući i upotrebu sile. Rast evroskepticizma ima veoma štetne posledice. Veoma brzo se urušava konsenzus oko ulaska u EU. Ponovo se pojavljuju dve Srbije. Jedna koja podržava koaliciju na vlasti, i dalje je većinski za ulazak u EU. Drugu predstavljaju simpatizeri naprednjaka, DŠ i radikala, koji su sada ponovo dvotrećinski protiv ulaska u EU.
Zašto ste tu svrstali naprednjake kada se i oni zalažu za ulazak u EU?
- Pitanje je kako će oni sada moći da vode politiku protiv sopstvenog glasačkog tela.
(Pres)
