Izvor: Kurir, 25.Nov.2011, 08:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĐELIĆ: ZA KANDIDATURU SE JOŠ BORIMO
BEOGRAD - Neizvesno!
Kad je 1991. današnji vicepremijer Božidar Đelić došao u Poljsku kao savetnik u njihovoj vladi, jedina naznaka uticaja EU bilo je ime hotela „Evropa“ u kojem je odseo.
Dvadeset godina od tog trenutka, s njim smo posetili Varšavu, glavni grad Poljske - zemlje koja predsedava EU.
Kako vam se danas čini Poljska?
- Nekad je Jugoslavija bila dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << puta bogatija od Poljske, danas smo četiri puta siromašniji. Onda su prodavnice bile bukvalno prazne. Poljska je bila na kolenima. Narod je govorio da je proklet, da nikada neće uspeti, da će sve propasti. Danas, evo, predsedavaju EU. Prosečna plata im je 900 evra. Imaju privredni rast. Za mene primer Poljske pokazuje da je sve moguće ukoliko se skupi hrabrost.
Može li kod nas nešto tako da se desi?
- Može. Mi polazimo s boljih pozicija jer nikada nismo imali totalni komunizam.
Može li nam njihovo iskustvo biti od pomoći?
- Naravno. Poljska je u dva navrata zbrisana s karte Evrope i kad pričamo o suverenitetu i očuvanju nacionalnog identiteta, to su reči koje ovde znače više nego na nekom drugom mestu. Zbog toga smo želeli da diskusiju usmerimo na moguća rešenja. Tražimo podršku da nađemo taj teški kompromis.
Kakvi su izgledi za 9. decembar?
- U toku je velika diplomatska aktivnost na tom polju. Svi priznaju kapacitet Srbije, ali postavljaju pitanje odnosa između Beograda i Prištine. Očekuju vidljiv napredak u dijalogu. Verujem da bi nam dogovor o diplomama, dalji nastavak dijaloga, a nadam se i dogovor o administrativnim prelazima, uz eventualno još jednu rundu razgovora, omogućili da ojačamo naše šanse za 9. decembar.
Nije ostalo mnogo vremena.
- Četvrtog decembra uveče sastaju se ministri spoljnih poslova, a 5. je zvanični sastanak i tada će se zauzeti pozicije koje će 9. decembra lideri samo potvrditi.
Ko je uz nas?
- Postoji mala grupa zemalja koja zbog svih ovih nedaća u Evropi insistira na normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, što ne podrazumeva priznavanje. Tako da ukoliko mi želimo ka Evropi, oni od nas žele da s Prištinom rešimo sve što se rešiti može.
I kakav je naš odgovor?
- Stavljamo im do znanja da je u istoriji Evrope bilo primera - od Južnog Tirola ili dve Nemačke, sporazuma između Irske i Velike Britanije... To su pitanja koja su rešavana na sličan način - kompromisom. Ne kroz jednostrane poteze, kao što se to pokušava nametnuti našoj zemlji. Naš pristup nije nasilna pobeda jednog nacionalizma nad drugim, već kompromis.
To bi podrazumevalo dobru volju obe strane, ne samo pritisak na Srbiju.
- Naravno. Nema nijedne zemlje u kojoj su podržali jednostrane akcije Hašima Tačija. Svesni su da to nije put napred i sada je Priština pod pritiskom da da doprinos dijalogu. Na kraju vidimo da Americi ne pada na pamet da finansira nezavisnost Kosova. Nema tih američkih milijardi o kojima su sanjali u Prištini.
NEK SE JAVI ONAJ KO MOŽE BOLJE
Šta je rešenje za Kosovo?
- Pitam one koji žestoko kritikuju rezultate dijaloga s Prištinom: imate li bolju ideju? Ako misle da Srbija treba da silom zauzme vlast na Kosovu, koje će biti posledice toga? Šta sa milionima Albanaca? Šta će to značiti i za naše oružane snage i naše građane? Laž je da će nam odustajanje od Evrope pomoći u vezi s Kosovom. To će samo doprineti da EU kaže: u redu, hajde da radimo sa onima koji to žele. Priština želi, Beograd neće
