Izvor: Danas, 06.Avg.2014, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Diplomatija „vezanih ruku“

Beograd - Prošlonedeljna izjava glavnog tužioca Specijalnog istražnog tima EU Klinta Vilijamsona o nalazima istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, iako ima status „privremene objave do podizanja optužnice“ kad se osnuje specijalni sud za zločine OVK, daje prostor za diplomatsku i političku akciju zvaničnog Beograda u borbi za KiM, tvrde visoki diplomatski izvori Danasa.

Isto mišljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dele i opozicione DS i DSS, kao i bivši poslanik u Skupštini Kosova Rada Trajković. U Vladi Srbije nezvanično kažu da su im do podizanja optužnice „vezane ruke“.

U visokim diplomatskim krugovima procenjuje se da

Beograd može da se obrati Generalnoj skupštini UN sa zahtevom da se otvori rasprava o Vilijamsonovom izveštaju, kao i da traži reviziju mišljenja Međunarodnog suda pravde. Izvori Danasa smatraju da raspravu o ovoj temi ne treba voditi pred SB UN, kako bi se izbegla eventualna blokada neke od država stalnih članica ovog tela. Vladi Srbije se savetuje i da traži da se u dalju istragu uključe i ruski, kineski, indijski, brazilski i drugi istražitelji, zato što su SAD bile umešane u rat na KiM na strani kosovskih Albanaca. U timu američkog tužioca Vilijamsona rade stručnjaci iz 18 država članica EU, Kanade i SAD.

Mogućnosti

- Naša država treba da se obrati Generalnoj skupštini UN i izađe sa nalazima Vilijamsonovog izveštaja. Iako je Vilijamson rekao da njegov izveštaj neće uticati na status Kosova, Srbija može da saopšti istinu o događajima na KiM. To treba uraditi, pogotovo ako Priština bude imala zahteve za UN. Treba tražiti i reviziju mišljenja Međunarodnog suda pravde, jer je očigledno da nisu imali ove podatke - objašnjava za Danas Rada Trajković.

Uprkos manjkavostima i kritikama, ona smatra da je izveštaj Klinta Vilijamsona „veliki dan za srpski narod i državu, zato što su mnoge međunarodne institucije i lideri prihvatili albansku osvetu kao legalan čin“.

- U izveštaju se govori o zločinima protiv čovečnosti, sistematskom etničkom čišćenju Srba južno od Ibra, silovanjima koje su pripadnici OVK počini nad ženama srpske i romske nacionalnosti, trgovini organima kao zločinu zbog profita, ubijenim Albancima zbog drugačijeg političkog uverenja i pogleda na status KiM. To je prvi put na prostoru bivše Jugoslavije da je razlog ubistva trgovina organima u čemu su pripadnici OVK učestvovali zbog političke i ekonomske dominacije na KiM. Iako je na individualnom planu razumljivo da su porodice nestalih i kidnapovanih nezadovoljne, jer lična pravda nije zadovoljena, na višem nivou ovaj izveštaj je dobra vest - ističe Rada Trajković.

Borislav Stefanović, potpredsednik DS i visoki službenik Ministarstva spoljnih poslova, smatra da Vilijamsonov izveštaj treba „diplomatski iskoristiti barem u delu koji narušava mit o „epopeji OVK“.

- To neće uticati na smanjenje broja priznanja kosovske nezavisnosti, jer su ona proizvod „sugestije“ velikih sila, niti će izmeniti stav država koje podržavaju nezavisnost Kosova, jer su one znale šta se događa. Ali svet treba da sazna ko se predstavlja kao balkanski Džordž Vašington - izjavio je Stefanović za Danas.

Bez hrabrosti

Prema rečima potpredsednika DSS i bivšeg ministra za KiM Slobodana Samardžića,

Beograd bi sada mogao da nastavak dijaloga u Briselu „zamrzne“ i uslovi bezbednošću Srba od hapšenja i osnivanjem specijalnog suda.

- Iako je dala KiM, vlast i dalje ima neku vrstu pregovaračkog štiha u rukama, ali za neke sitnije stvari. Ima još diplomatskih poteza, ali oni to ne koriste.

Beograd treba da traži da nekog procesuiraju, jer obrazovanje specijalnog suda može da potraje. Oni se žale da je prošlo mnogo vremena, 15 godina da bi se utvrdile činjenice, a i dalje odugovlače proceduru. To čisto proceduralno odlaganje vide i u Vladi Srbije, ali niko nema hrabrosti da povuče potez - ne možemo u Brisel dok se ne reši bezbednost, imovina za ljude i istraga za ono što je urađeno - kaže za Danas Slobodan Samardžić.

U Nemanjinoj 11 našem listu nezvanično je rečeno da

Beograd pre formiranja specijalnog suda koji će potvrditi Vilijamsonov izveštaj i suđenja pravno ništa ne može da preduzme, osim da, kao i do sada, daje dokaze i pomaže u obezbeđivanju svedoka. U Vladi Srbije veruju da se neće odugovlačiti sa osnivanjem najavljenog suda, iako je sam Vilijamson već upozorio da je ovo „situacija bez presedana u međunarodnom pravosuđu u kome je došlo do osnivanja specijalnog tužilaštva sa punim istražnim ovlašćenjima i mandatom da podigne optužnice, a da ne postoji održiv sud pred kojim te optužnice mogu da se podignu“.

- Siguran sam da ćemo u narednim nedeljama iskoristiti našu diplomatsko-konzularnu mrežu koja funkcioniše u gotovo 100 država sveta da ceo svet sazna istinu. Imamo veliku odgovornost da celu međunarodnu zajednicu informišemo o Vilijamsonovom izveštaju, ali i o opštoj situaciji vezanoj za činjenicu da ti zločini još nisu procesuirani i da krivci nisu osuđeni. Od suštinskog značaja je to što je o ovoj temi progovoreno u svetskim medijima. Ali mi ne možemo biti zadovoljni sve do momenta dok ljudi odgovorni za te zločine ne budu pravosnažno osuđeni, kao što je izuzetno važno da svi koji su odgovorni za zločine na KiM budu izvedeni pred lice pravde - kaže za Danas Marko Đurić, šef vladine Kancelarije za KiM.

DSS: Užegli kolači

DSS osporila je juče tvrdnje vladine Kancelariji za evropske integracije da bi 49 odsto građana na referendumu podržalo učlanjenje Srbije u EU, dok bi samo 19 odsto bilo protiv. U DSS tvrde da se ovim rezultatima može verovati koliko i „istraživanju poslastičarnice koja bi objavila da 79 odsto građana obožava njene, inače, neukusne i užegle kolače“. „Ako 49 posto građana podržava ulazak Srbije u EU, to istovremeno znači da 49 posto građana podržava formalno-pravno priznavanje nezavisnosti Kosova sklapanjem pravno obavezujućeg sporazuma kojim se ovoj Nato-mafijaškoj monstrum državi omogućava pristup svim međunarodnim organizacijama, uključujući UN, kao i da Srbija sa EU vodi zajedničku spoljnu politiku i kada je to suprotno njenim državnim i ekonomskim interesima, kao u slučaju odnosa prema Rusiji“, između ostalog se navodi u saopštenju DSS.

Podrška u Prištini?

Prema pisanju prištinske štampe, promena kosovskog ustava i zakona neophodna za rad specijalnog suda za zločine OVK i novom sazivu Skupštine Kosova „nema sigurnu podršku ne samo dela poslanika DPK Hašima Tačija i Samoopredeljenja, nego ni svih poslanika postizborne koalicije koja želi da formira novu kosovsku vladu“. Mediji podsećaju da u prošlom sazivu parlamenta osnivanje suda nisu podržali: Jakup Krasnići, Fatmir Ljimaj i Hadži Šalji iz Inicijative za Kosovo, kao ni Daut Haradinaj i Tim Kadriajni iz AZBK Ramuša Haradinaja. Oni su poslanici i u novom sazivu. Skupština Kosova je krajem aprila usvojila Nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma između Kosova i EU, kojim se odobrava osnivanje specijalnog suda, ali novi saziv treba da ratifikuje sporazum o formiranju suda koji će nova kosovska vlada sklopiti sa Holandijom.

MIP ide u Savet bezbednosti

U MiP Srbije Danas nije dobio precizan odgovor na pitanja šta će ovo ministarstvo preduzeti povodom Vilijamsonovog izveštaja. Kako je našem listu rečeno, „MIP pozdravlja Vilijamsonov izveštaj, koji smatra neophodnim korakom ka zadovoljenju pravde i sudskom procesuiranju onih koji su počinili zločine nad Srbima sa KiM i veruje da istraga vezana za ubistva koja se vezuju za uzimanje i trgovinu ljudskim organima neće biti obustavljena“. Takođe se nada i da „osnivanje suda, koji će se baviti navodima izveštaja i na osnovu njih podizati optužnice, neće biti odlagano“. U MIP najavljuju da će se „o koracima u istrazi i osnivanju suda svakako biti reči na narednoj redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN o radu Unmika“. Sednica SB UN o KiM zakazana je za 25. avgust, objavljeno je na sajtu UN.

Nastavak na Danas...