Izvor: Politika, 10.Sep.2010, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijalog Beograda i Prištine do kraja 2010.
Najvažnije da direktni pregovori doprinesu miru, bezbednosti i stabilnosti, kažu u Briselu
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 9. septembra – Dijalog Beograda sa predstavnicima kosovskih Albanaca, koji predlaže zajednička rezolucija Srbije i svih država Evropske unije, trebalo bi da započne do kraja godine, ali se još ne zna gde, kada i o čemu će se razgovarati. To navode naši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezvanični diplomatski izvori u Briselu, koji tvrde da je još rano za konkretne odgovore. S njima smo razgovarali pre završetka zasedanja u Generalnoj skupštini UN u Njujorku.
„O rezoluciji će biti reči u Savetu EU narednih dana, ali aktuelno je jučerašnje saopštenje visokog predstavnika Ketrin Ešton u kojem je navedeno da dijalog Beograda i Prištine može da počne”, kazao je naš izvor. Sutrašnje neformalno zasedanje Saveta ministara spoljnih poslova EU u Briselu, kojem će prisustvovati i Eštonova, verovatno neće proći bez otvaranja ove teme, ali naši izvori podsećaju da rezolucija Srbije i EU nije na dnevnom redu tog sastanka.
U ponedeljak će zasedati Savet za opšte poslove, a naredni redovni sastanak šefova diplomatija EU biće održan u oktobru. U međuvremenu biće održane konsultacije na više nivoa u EU, kao i sa Beogradom i Prištinom, pa će do oktobra ministri verovatno pokušati da usaglase vreme i mesto razgovora, a možda i temu o kojoj će se razgovarati.
Iako niko ne poriče da će o severu Kosova, srpskim enklavama i manastirima, Beograd i Priština morati da razgovaraju pre ili kasnije zasad se u prvi plan ističu uopšteno „konstruktivna saradnja” i „evropska perspektiva Srbije”. Formulacija u zajedničkoj rezoluciji Srbije i EU u kojoj se pominje „dijalog između strana” ne isključuje niti nameće teme za razgovor, pa će njihov sadržaj i tok u velikoj meri zavisiti od spremnosti Beograda i Prištine da pronađu kompromis u direktnim pregovorima. „Najvažnije je da dijalog doprinese miru, bezbednosti i stabilnosti u regionu, kao što je naglasila Ketrin Ešton”, smatra jedan od naših sagovornika iz briselske administracije.
Na pitanje da li treba očekivati da će Savet ministara proslediti zahtev Srbije za članstvo u EU Evropskoj komisiji, naš sagovornik je odgovorio da to ne zavisi samo od Ketrin Ešton već i od vlada svih 27 država EU, ali da je ona u svojoj izjavi „jasno istakla partnerski odnos Srbije i EU”. „Ne treba sumnjati da je Srbija napravila ogroman korak za svoju evropsku budućnost i budućnost čitavog regiona, pokazujući političku zrelost. Ponela se partnerski, a to je velika stvar. Ali kandidatura nije u direktnoj vezi sa rezolucijom o Kosovu. Srbija je ovim dogovorom sa EU jasno potvrdila svoju evropsku opredeljenost, i to je veliki plus”, naveo je naš sagovornik.
„Imajući u vidu i to da dve države još nisu formirale vlade (Holandija i Belgija) i da ih možda neće oformiti pre ministarskog zasedanja, rasprava o kandidaturi mogla bi da sačeka decembar, jer su mali izgledi da će se tehničke vlade baviti ovom odlukom. Ako me pitate kakvo je većinsko raspoloženje u EU prema zahtevu Srbije, odgovor je da preovlađuje stav da sa tim ne treba čekati”, objasnio je naš izvor.
Vladimir Jokanović
----------------------------------------
Sve članice EU potpisale rezoluciju
Svih 27 članica Evropske unije potpisale su zajedničku rezoluciju EU i Srbije, čime su završene sve formalne pripreme za njeno izglasavanje. Generalna skupština Ujedinjenih nacija o tekstu rezolucije treba da se izjasni na sednici koja je juče počela u devet uveče po srednjoevropskom vremenu. Diplomatski izvori u Njujorku ranije su rekli za „Politiku” da se o rezoluciji verovatno neće glasati nego da će biti usvojena aklamacijom.
objavljeno: 10.09.2010.
