Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Nov.2010, 13:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dežer predao izveštaj Evropske komisije

BEOGRAD,BRISEL -

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer predao je danas izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja regiona u evrointegracijama predstavnicima Odbora za evropske integracije uz ocenu da je izveštaj "globalno pozitivan" ali da postoji niz pitanja na kojima treba raditi u narednom periodu.

Obraćajući se na sednici Odbora u Domu Narodne skupštine, Dežer je rekao da je "učinjen napredak" u nekim oblastima, ali da ostaju oblasti u kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je još nužno postići napredak.

Šef delegacije EU dodao je da je pokrenut "veliki broj inicijativa", navodeći deklaraciju o Srebrenici, rešavanje pitanje nestalih, demarkaciju granice, posetu predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru, kao i rezoluciju UN o Kosovu.

"Potrebne su, međutim, reforme u oblasti pravosuđa i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, što EU podržava", rekao je Dežer i dodao da je u tim oblastima "važna i prevencija".

Napredak je još potreban u oblasti vladavine prava, slobodi medija, ljudskih prava i manjina, kao i u privredi.

Dežer je rekao da će evropski komesar Štefan File 24. novembra u Beograd doneti upitnik za članstvo u EU i da je ova godina važna jer EU treba da "izradi mišljenje o spremnosti Srbije da postane kandidat za prijem u Uniju".

EK: Strukturne i fiskalne reforme

Srbija treba da sprovede dalje sveobuhvatne strukturne reforme koje će omogućiti održiv razvoj njene privrede, ističe se u najnovijem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku naše zemlje u procesu evropskih integracija.

Stručnjaci EK su ocenili da ekonomski i fiskalni program za period 2010 -12, koji je Vlada Srbije ranije dostavila Evropskoj komisiji, predstavlja "odgovarajuću srednjoročnu politiku i realan makro - fiskalni scenario koji je uglavnom u skladu sa srpskim planom reformi."

Bez odlaganja fiskalnih reformi

Podršku makroekonomskoj politici Srbije dao je, kako se navodi u analizi EK, Međunarodni monetarni fond (MMF), na osnovu ranije zaključenog stend-baj aranžmana.

"U celini gledano, makroekonomska stabilnost u Srbiji je uglavnom sačuvana u toku globalne privredne krize, zahvaljujući blagovremenom donošenju mera, a u okviru sporazuma sa MMF", ukazano je u izveštaju.

U izveštaju se, međutim, upozorava da se dalje sprovođenje srednjoročnih fiskalnih i strukturnih reformi u Srbiji ne sme odlagati, jer je to važan uslov za jačanje otpornosti srpske privrede na moguće nove ekonomske izazove.

Ekonomija Srbije i dalje, kako ocenjuju eksperti EK u izveštaju, trpi posledice svetske ekonomske krize, a njen oporavak je još usporen i nestabilan.

Komisija navodi i da je lani srpski bruto domaći proizvod (BDP) realno opao za tri odsto i da je BDP po stanovniku iznosio 37 odsto proseka 27 članica Evropske unije, što je neznatno više nego prethodne godine.

U izveštaju se ukazuje da je ove godine u Srbiji osetno opao udeo deficita tekućih plaćanja u BDP, ali uglavnom zbog velikog smanjenja uvoza i rasta neto priliva novčanih doznaka iz inostranstva.

Skroman priliv kapitala

EK ocenjuje da je priliv finansija i kapitala u našu zemlju skroman i navodi da je lani obim direktnih stranih investicija opao za četvrtinu u poređenju sa 2008, na 1,37 milijardi evra, što iznosi 4,3 odsto BDP, dok su u devet meseci ove godine direktne strane investicije i druga ulaganja znatno smanjeni u odnosu na isti lanjski period.

Ukupne devizne rezerve su, ipak, ostale uglavnom stabilne tokom 2010. na nivou većem od 11 milijardi evra, što je više od trećine BDP ili dovoljno za pokrivanje približno desetomesečnog uvoza, naglašava se u izveštaju.

EK upozorava i na rastući spoljni dug Srbije, uz napomenu da je priliv kapitala uglavnom nedovoljan za pokrivanje deficita tekućih plaćanja. Bruto spoljni dug je od početka 2010. do kraja jula povećan za oko 500 miliona evra , na 23,3 milijarde evra, odnosno na blizu 80 odsto projektovanog BDP, navodi EK.

Ukupno gledano, u ekonomiji Srbije je prošle godine došlo do znatnih spoljnih prilagođavanja, uključujući znatno smanjenje deficita tekućih plaćanja, kao i manji deficit u trgovini robom u poređenju sa ranijim nivoima, ali zabrinjava brzo rastući spoljni dug, navodi Komisija.

Naglo uvećana nezaposlenost

U izveštaju se analizira i stanje na srpskom tržištu rada i ističe da je, gledano u celini, tokom kriznog perioda znatno pogoršana situacija, jer je nezaposlenost naglo uvećana, a zarade su ograničene, zbog zamrzavanja plata u javnom sektoru.

"Situacija na tržištu rada je u 2010. pogoršana. Zapošljavanje je u prvoj polovini godine je opalo, računato prema godišnjem nivou, pri čemu je broj zaposlenih opao na istorijski minimum od 1,85 miliona, a stopa lica bez posla, prema podacima iz aprila 2010, porasla na 19,2 odsto."

U izveštaju se navode i podaci o padu ulaganja, uz konstataciju da je Srbija u periodu od početka ove decenije privukla oko 12,2 milijarde evra stranih investicija.

Domaće investicije su takođe opale. Fondovi iz Nacionalnog investicionog plana su skresani na 210 miliona evra, na trećinu sume iz 2008, a Nacionalni investicioni plan za 2010. je dalje redukovan, na oko 100 miliona evra, kaže se u izveštaju.

Komisija je ocenila da je nivo državnih subvencija u Srbiji lani bio "na relativno visokih 2,2 odsto BDP", posle povećanja za blizu četvrtinu u poređenju sa 2008.

Slaba sloboda protoka kapitala

Kad je reč o ekonomskoj saradnji Srbije sa EU, Komisija ukazuje da je taj blok i dalje najveći trgovinski partner Srbije, s učešćem od 58 odsto u ukupnom srpskom izvozu i 57 odsto u ukupnom uvozu.

Komisija je ocenila da Srbija postepeno uvećava izvoznu konkurentnost, a napravila je pozitivan iskorak i u zaštiti potrošača, ali nije u potrebnoj meri napredovala u slobodi protoka kapitala.

EK smatra da Srbija treba da nastavi s naporima na postepenom zadovoljavanju zahteva o liberalizaciji, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i priključenju koji je 29. aprila 2008. potpisala sa EU.

Srbija je takođe učinila dobar napredak u oblasti carina, jer je u okviru novog Zakona o carinama nomenklatura carinskih tarifa u potpunosti usklađena sa Kombinovanom nomenklaturom EU iz 2010, ocenila je Komisija.

Tako je učinjen izvestan progres u borbe protiv monopola, kao i zaštiti intelektualne svojine.

Kad je reč o situaciji u bankarskom sektoru, u izveštaju se konstatuje da je kapitalizacija bankarskog sektora Srbije visoka i nije verovatna sistemska kriza likvidnosti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...