Izvor: Večernje novosti, 18.Mar.2013, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dežer: Ovakvu šansu ne smete ispustiti

TOKOM prethodnih godina, a naročito nekoliko poslednjih meseci, Srbija je konstantno napredovala ka Evropskoj uniji. Bilo je mnogo pozitivnih pomaka, odobrena je vizna liberalizacija, Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji... Srbija je napravila dosta koraka napred. Optimista sam da će u ovih prelomnih nekoliko nedelja napraviti i taj ključni, dodatni, korak za datum >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za početak pregovora sa EU.Ovako Vensan Dežer, šef delegacije EU u Beogradu, u intervjuu za ”Novosti”, odgovara na pitanje da li je Srbija učinila dovoljan napredak za pozitivnu odluku evropskih lidera na samitu u junu.* Hoće li Evropska komisija, u svom aprilskom izveštaju, pozvati vrh EU da Srbiji dodeli datum za početak pregovora?- Izveštaj EK biće publikovan 16. aprila. Nadam se da će nam događaji narednih dana i nedelja ići naruku, da ćemo u taj dokument moći da ugradimo dosta kvalitetnog ”materijala” i tako ubedimo 27 zemalja članica da u junu donesu odluku o otvaranju pregovora. To bi bila i dobra poruka i podstrek celom regionu, jer ćemo u isto vreme poželeti dobrodošlicu Hrvatskoj u EU. Dodeljivanjem datuma, Srbiji bi bio široko otvoren evropski put.* Iz Brisela poručuju da je dogovor o Zajednici srpskih opština ključan za datum, a iz Beograda da je sporazum teško postići ukoliko EU ne izvrši jači pritisak na Prištinu da bude kooperativnija u dijalogu...- Mnogo napora je uloženo u ovaj proces na svim stranama. Ketrin Ešton se lično veoma angažovala kako bi se pronašlo prihvatljivo rešenje za ovaj problem. Verujemo da dve strane mogu da dođu do ishoda u kojem će svi biti pobednici.LITVANIJA ĆE PARAFIRATI SSP * Litvanija je jedina zemlja EU koja još nije ratifikovala SSP sa Srbijom. Može li to da nam predstavlja problem prilikom donošenja odluke o datumu? - Mislim da se i tu stvari pomeraju i da bi do ratifikacije moglo doći u narednim nedeljama.* Kolike su, po vama, šanse da se sporazum o ZSO postigne kada obe strane čvrsto stoje na svojim pozicijama - Srbija insistira na izvršnim ovlašćenjima, Priština to odbija?- Svesni smo da nije lako doći do dogovora i obostrano prihvatljivog rešenja, jer ono obuhvata mnogo osetljivih pitanja, posebno iz oblasti bezbednosti i pravosuđa, zdravstva i ekonomskog razvoja. Dve strane imaju različite poglede na to kako će to konačno rešenje izgledati. Mislim da sada postoji šansa da se dođe do održivog sporazuma i nadam se da je nećemo propustiti. Nadu mi uliva i to što je jasno da i Beograd i Priština shvataju da je ovo jedinstvena prilika da se pronađe odgovarajući kompromis.* Da li je srpski predlog o ZSO prihvatljiv za EU i jeste li od Beograda dobili dovoljno garancija da to neće biti nova Republika Srpska?- Nije važno da li je prihvatljivo za EU, već za Beograd i Prištinu. Obe strane moraju da pronađu šta im je prihvatljivo i da žive sa predloženim rešenjem. Mi dajemo podršku procesu, ali na kraju dana, odgovornost je na partnerima da nađu rešenje koje će raditi.* Šta EU zapravo podrazumeva pod formulacijom ”normalizacija odnosa Beograda i Prištine” i može li se desiti da iskoče novi uslovi za Srbiju? - Na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine radimo poslednje tri godine i svi uslovi su dobro poznati i definisani u zaključcima Evropskog saveta iz decembra. Ima još pitanja kojima se treba pozabaviti, kao što su rešenja za električnu energiju i pozivni broj za Kosovo. Važna je i saradnja sa Euleksom kako bi se omogućilo da u potpunosti ostvaruje svoj mandat.* Očekuje li EU da Beograd i Priština potpišu neku vrstu krovnog sporazuma koji bi zapečatio dijalog i to u ovoj fazi integracija ili kasnije?- Imali smo mnogo sporazuma u prošlosti, ali oni nisu potpisani. Paraf nije toliko važan koliko je bitno da se postigne sporazum za koji će obe strane dobiti podršku svojih građana, od kojeg će i Beograd i Priština imati koristi i koji će, naravno, mo ći da se primeni.* Upravo kod implementacije dogovorenog nastaju najveći problemi, jer Beograd optužuje Prištinu da ne poštuje sporazume iz Brisela...- Moramo da priznamo da je ponekad teško da se neki sporazumi implementiraju. Moramo da vidimo da funkcioniše sloboda kretanja ljudi i robe na terenu, da se plaćaju carine i dažbine i da se taj novac sabira u poseban fond. Ima još mnogo pitanja koja tek moraju da profunkcionišu, pre svega u interesu ljudi koji žive na KiM.

Nastavak na Večernje novosti...

Telegraf.rs: DEŽER: Beograd i Priština mogu doći do dogovora