Izvor: Politika, 20.Mar.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desničarske stranke i širenje unije
Svetska ekonomska kriza utiče i na političke procese unutar država članica
Češka je u periodu 1995–2002 povećala nivo stranih direktnih investicija sa 0,9 milijardi dolara (1995) na 8,2 milijarde dolara (2002). Hrvatska je povećala priliv investicija sa 1,2 milijarde evra u 2005. kada je dobila status kandidata, na 3,6 milijardi evra u 2008. godini. Status kandidata, dakle, utiče na atraktivnost Srbije kao sigurne destinacije za investiranje. S obzirom na to da je u 2011. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godini 90 odsto investicija bilo poreklom iz EU, suvišno je govoriti koliko je važno da Srbija iskoristi ovu šansu i pretoči je u nova ulaganja i radna mesta. Pored finansijske podrške, kandidatima je na raspolaganju i 26 programa koji obezbeđuju neophodno znanje i pružaju primere dobre prakse u raznim oblastima, od kulture i obrazovanja do transporta i razvoja malih i srednjih preduzeća.
Proces pristupanja EU u suštini predstavlja proces preuzimanja i primene postojećih propisa i standarda koji regulišu zajedničko tržište EU. Ovo su pravila koja omogućavaju da se država modernizuje i unapredi svoju konkurentnost u međunarodnim ekonomskim okvirima. Države koje su bile odlučne u reformisanju i primeni propisa usklađenih sa propisima EU danas su stabilne članice unije koje aktivno učestvuju u donošenju odluka o njenoj budućnosti. Nažalost, postoje i negativni primeri kada kandidati nisu iskreno pristupili neophodnim reformama; ove države danas imaju ozbiljnih strukturnih problema. Dakle, reforme su neophodnost na putu ka EU, a finansijska podrška kandidatima pomaže stvaranju uspešnih budućih članica.
Prilikom procenjivanja efekata dobijenog statusa kandidata neophodno je uzeti u obzir i okolnosti u kojima se Evropa i EU danas nalaze. U poređenju sa poslednjim velikim talasom proširenja 2004. evidentne su razlike u političkom i ekonomskom okruženju. Prethodno proširenje se odvijalo na talasu entuzijazma izazvanog rušenjem berlinskog zida i pozitivnim političkim okolnostima koje su uticale na ubrzanu „evropeizaciju” postkomunističkih država srednje i istočne Evrope. Danas je situacija znatno drugačija. Svetska ekonomska kriza utiče i na političke procese unutar država članica. Evidentan je uspon desničarskih stranaka i pokreta koji tradicionalno nisu naklonjeni daljem širenju EU a skloni su da zaborave da su uzroci krize povezani sa strukturnim slabostima pojedinih država. Imajući ovo u vidu, odluka o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji ima još veći značaj.
Sledeći važan korak koji će umnogome odrediti dinamiku nastavka procesa pristupanja Srbije EU je otpočinjanje pristupnih pregovora. Zaključkom Evropskog saveta precizno su definisani kriterijumi za otpočinjanje ovih pregovora: primena dosadašnjih sporazuma u dijalogu sa Prištinom, rešavanje pitanja telekomunikacija i energetike, kao i omogućavanje sprovođenja mandata Euleksa. Iskustva dosadašnjih kandidata ukazuju da je u ovoj fazi najvažnije prethodno ukloniti političke prepreke i osloboditi prostor pregovorima o obimu i tempu preuzimanja evropskih pravnih tekovina. Ako se to ne uradi, proces pristupanja može biti (zlo)upotrebljen za rešavanje određenih bilateralnih pitanja, i time znatno usporen. EU je odlučna da ovakva pitanja moraju biti rešavana pre pristupanja novih članica uniji.
U takvim okolnostima imperativ je biti uspešan u pravovremenom rešavanju otvorenih političkih pitanja, kao i u reformama i prilagođavanju zakonskih i institucionalnih standarda onim koji se primenjuju u EU. Što je država uspešnija, manje će biti oponenata njenom pristupanju. Srbija može biti uspešna jer poseduje zavidan ljudski kapital i znanje. Ove resurse je neophodno upotrebiti samouvereno, ići u susret svim potencijalnim preprekama i rešavati ih na vreme. Ukoliko povučemo paralelu sa sportom, Srbija je uvek imala šansu za uspeh kada su uslovi igre bili jasno definisani. Potrebno je dosta „treninga”, poštenog odnosa prema radu i sebi samima. To je jedini način da budemo uspešni i kao takvi prihvaćeni od ostalih evropskih država u zajednički „EU klub”.
*Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije
Srđan Majstorović
objavljeno: 21.03.2012
