Izvor: B92, 15.Dec.2016, 20:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Desetine hiljade bankara ostaje bez posla

U Velikoj Britaniji bi desetine hiljada zaposlenih u bankarstvu mogle da ostanu bez posla zbog odluke o istupanju iz EU.

Glavni problem je neizvesnost u pogledu odnosa Velike Britanije i EU nakon istupanja, upozorava se u izveštaju o uticaju Bregzita na finansijske usluge članova odbora britanskog Doma lordova.

Na članove odbora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za Bregzit snažno je uticala poruka koju su dobili u stručnim krugovima da finansijske institucije ne mogu da čekaju okončanje pregovora o istupanju iz EU 2019. godine da bi sa izvesnošću znali da li će i nakon istupanja Britanije moći iz Londona da trguju na jedinstvenom tržištu, preneo je list Gardijan .

Ovaj odbor, jedan od nekoliko koji su dobili zadatak da razmotre uticaj Bregzita u različitim sektorima, dobio je upozorenje da će već naredne godine velike banke početi da donose odluke o budućim aktivnostima u kontekstu Bregzita zbog toga što je je za prekid značajnih finansijskih aranžmana potrebna čitava godina.

Procene o broju radnih mesta koja bi mogla biti izgubljena i preći u kontinentalnu Evropu varira, a najdramatičnija je procena po naružbini Londonske berze, koju je izradila konsultantska kuća Ernst end Jang (EY), da je u pitanju čak 200.000 radnih mesta.

Glavno pitanje za bankarski sektor je kakvi će nakon Bregzita biti odnosi bivše članice i EU, odnosno da li će Velika Britanija i dalje imati pristup jedinstvenom tržištu, što znači da bi finansijske firme na teritoriji Britanije zadržale takozvani evropski pasoš koji im omogućava da u Uniji prodaju proizvode i usluge bez prepreka i obaveze da otvaraju filijale.

Nedavno istraživanje međunarodne pravne kancelarije Gauling WLG pokazalo je i da o izmeštanju ne razmišljaju samo firme u finansijskom sektoru.

Kako je preneo list Independent, skoro 40 odsto američkih firmi sa sedištem u EU navodi da zbog Bregzita razmatra prebacivanje u drugu članicu EU, i upozorava da će istupanje uticati i na odnose Britanije i SAD.

Pored finansijskih usluga, koje su očekivano među sektorima u kojima su firme najspremnije za pakovanje kofera, pogođeni su i sektori hrane i pića.

Iz ovoga je jasno zašto raste pritisak na vladu Britanije da pruži više detalja o planu za istupanje, u čemu bi trebalo da pomognu i izveštaji odbora Domu lordova, gornjem domu britanskog parlamenta.

Mišljenja članova britanske vlade o prelaznim periodima, koji bi bili dobri za očuvanje predvidivosti, razlikuju se, jer neki smatraju da su potrebni pošto je nemoguće postići i dogovor o novim ekonomskim odnosima sa EU do kraja 2018, dok drugi misle da je sasvim u redu vratiti se na pravila Svetske trgovinske organizacije, i sa tog polazišta pregovarati o budućim odnosima.

Ministar finansija Filip Hamond je u ponedeljak postao najglasniji zastupnik prelaznog ugovora, dok ministar za Bregzit Dejvid Dejvis (David Davis) smatra da to nije neophodno.

Britanski Telegraf međutim prenosi da je, za sada u nezvaničnim razgovorima, i Dejvis prihvatio značaj prelaznih ugovora i da je na sastancima sa zvaničnicima EU i nekim funkcionerima u bankarstvu naveo da nije protivnik ovakvog sporazuma koji bi omogućio da se premosti period od formalnog istupanja do uspostavljanja novih trgovinskih odnosa.

U EU, bar zvanično, odbacuju mogućnost tranzicionih sporazuma i drugih načina da se Londonu izađe u susret pre postizanja dogovora o budućim odnosima. Brisel smatra da zadržavanje pristupa jedinstvenom tržištu ide u paketu sa slobodnim kretanjem ljudi.

Nastavak na B92...