Izvor: S media, 25.Okt.2010, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desetak tajkuna kontroliše 80 % srpske ekonomije
Srbija je još daleko od toga da postane investicioni raj za strane ulagače. Niže stope poreza i cena rada, povoljni krediti za investiranje, kako se pokazalo, nedovoljni su aduti za privlačenje investitora.
Loša infrastuktura, pravna nesigurnost, koncentracija moći u rukama desetak tajkuna razlozi su što je u regionu samo Makedonija prošlu godinu okončala sa manje direktnih investicija. Tako stranci tumače svoj oprez i uglavnom nerealan optimizam srpskih vlasti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Suvi, statistički podaci za 2009. godinu su vrlo rečiti.
Među balkanskim zemljama koje još nisu u sastavu Evropske unije, najviše direktnih stranih investicija prošle godine se slilo u Hrvatsku, 2,1 milijarda evra. Srbija je prikupila 1,3 milijarde stranih investicija, a Crna Gora neznatno manje - 1,06 milijardi evra, iako je deset puta manja od Srbije, ako uzmemo u obzir broj stanovnika.
Jedan od uzroka lošeg rejtinga Srbije jeste takozvano poslovno okruženje, odnosno velika razlika između dobrih namera Vlade i stvarnih rezultata.
- Razlog nije vezan za politiku Vlade nego za strukturu društva gde je 80 odsto ekonomije u rukama desetak tajkuna. Lepo je imati posebne programe za privlačenje investitora, ali na prvom mestu je vladavina zakona i sudska zaštita, a to je nešto o čemu je lakše govoriti nego uraditi. Lakše je i dati poreske olakšice nego poboljšati pravni sistem - objašnjava Gavin Rajan, partner u investicionoj kompaniji “World Europe Capital Management”.
Da niska cena rada i povoljni porezi nisu dovoljni, potvrđuje i Mirela Jovanović, finansijski direktor “Henkela”.
- Srbija je najpovoljnija u regionu, kako zbog poreza na dobit od 10 odsto i poreza na dohodak radnika od 12 procenata, tako i zbog kredita za investiranje i podsticajnih sredstava za novozaposlene. Ipak, poslovno okruženje bilo bi bolje da je bolja infrastruktura i da je administracija jednostavnija - ocenjuje finansijski direktor ove kompanije koja je uložila novac u projekte u Kruševcu i Inđiji.
Zdravko Marić, državni sekretar ministarstva finansija Hrvatske, dodaje da je evropska perspektiva Srbije izuzetno značajna, ali naglašava da su važna i interna prilagođavanja investitorima.
- Da bi investitori došli, moramo im ponuditi nešto atraktivno. Da li su to poreski podsticaji ili veća zaštita njegovih prava, zavisi. Svaka zemlja trebalo bi da se, kroz strukturne reforme, interno prilagodi potrebama investitora. Hrvatska je i pre krize godišnje imala oko šest odsto BDP-a stranih investicija i prednjači u regionu. Doduše, prošle godine su zbog krize investicije pale oko dva odsto - kaže Marić.
Veliko interesovanje hrvatskih investitora za Srbiju naš sagovornik tumači ovdašnjom nižom cenom rada i nasleđem jer postoji tražnja za sličnom robom i uslugama.
Sagovornici se slažu da je ulazak u Evropsku uniju veoma važan za Srbiju. Pre svega zbog toga što će sve manjkavosti privrednog, ekonomskog i pravnog sistema da bi ušla u EU morati da ispravi, pa će moći da računa i na mnogobrojne olakšice vezane za ulaganja.
Vlast priprema Štedionicu za slovačkog tajkuna
To donekle potvrđuje i primer Bugarske. Kao članica Evropske unije, iako ima lošiju infrastrukturu od Srbije i recimo Makedonije, a nudi podjednako nisku cenu rada i povoljne poreske stope, Bugarska je lane ipak prikupila 3,3 milijarde evra investicija.
Svi pogledi su zato uprti u Evropsku uniju i u Makedoniji, državi koja je prošle godine prikupila samo 0,2 milijarde evra direktnih stranih investicija.
Zoran Stavreski, ministar finansija Makedonije, kaže da je i za Srbiju i za Makedoniju značajno približavanje EU jer je to signal investitorima da region postaje stabilniji.
Investicije u regionu
Bugarska 3,3
Srbija 1,3
Hrvatska 2,1
Crna Gora 1,06
Makedonija 0,2
Napomena: u milijardama EUR za 2009. godinu
- Broj investicija je prošle godine zbog krize bio manji nego što smo očekivali, ali je Srbija ipak imala uspeha u privlačenju stranaca. Dodatno što obe zemlje mogu da urade je poboljšanje infrastrukture i regionalno povezivanje. Na bazi kvaliteta i niske cene radne snage, kao i povoljnih poreza, i Srbija i Makedonija imaju dobre šanse da u narednom periodu privuku kompanije koje traže destinacije sa nižim troškovima - navodi Stavreski.
Takvih kompanija, ipak, ima. Neke od njih se povlače iz okolnih zemalja da bi posao razgranale u Srbiji.
- Investirali smo u nekretnine, a sada želimo da postojeće investicije i uvećamo. Ne bih da ulazim u dobre i loše strane poslovnog okruženja. Fokusirali smo se na Srbiju jer verujemo u njenu svetlu budućnost - kaže Nir Sar, izvršni direktor izraelske građevinske kompanije “Arlon Global”.
