Izvor: B92, 14.Sep.2010, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deportovani: Preživeti u Srbiji
Beograd -- Većina od oko 700 građana Srbije koji su ove godine deportovani iz zemalja Evropske unije egzistencijalno ugroženo.
Od početka godine, iz zemlja Evropske unije deportovano je oko 700 građana Srbije. Nadležni kažu da je smeštaj vraćenih ljudi najveći problem.
Ekipa B92 posetila je porodicu Janković sa Kosova, koja je pre tri meseca deportovana iz Norveške. Oni žive u memljivim prostorijama izbegličkog kampa u Rakovici u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i jedva satavljaju kraj sa krajem.
Đorđe Janković ima samo devet dana i, za razliku od svojih vršnjaka,već veoma buran život iza sebe. Kada je njegova majka bila u poodmakloj trudnoći, njegova porodica deportovana je u Srbiju.
Jedne noći, dok su svi spavali, na vratima su se pojavili norveški policicajci koji su im saopštili da imaju samo dva sata da se spakuju i napuste zemlju.
"Stravično, to je za mene bio jedan veliki stres. Bila sam trudna, u 7. mesecu" Brinula sam kako će bebi da bude, to je za mene bio jedan veliki udarac”, priča Nataša Janković.
"Nije trebalo da učine to ljudima sa Kosova. Trebalo je da vide gde su ti ljudi bili, šta su imali, da li mogu da se vrate dole ili u Srbiju, i šta su mogli da nam obezbede u Srbiji – ništa”, kaže ona.
"11 godina mi smo po kampovima”, navela je ona.
Jankovićima je 1999. spaljena kuća na Kosovu, a u Norveškoj su dobili humanitarni azil.
Pored Đorđa, imaju još dve ćerke. Starija je u školi, a dvogdišinja Jovana, koja je u Norveškoj zavolela obdanište, u Beogradu dane provodi bez svojih vršnjaka, uz gledanje "Nodija” na kompijuteru.
"Ujutru, kada ustanemo – vlaga. Svi kašljemo" To se toliko oseća vlaga da ne mogu da opišem, deca kašlju. Porazboljevaćemo se. Pre neki dan ćerkicu sam odveo kod lekara i ona kaže, ćerka je blizu da dobije astmu”, kaže Siniša Janković.
Siniša kaže i da ne može da nađe posao kako bi prehranio porodicu, a nema novca ni za put u Vranje gde treba da izvadi dokumenta za tek rođenog Đorđa.
U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kažu da se na problemima deportovanih već mnogo uradili i priznaju da država nema dovoljno smeštaja za sve.
"Većina lica pre dolaska u Srbiju kontaktira svoju rodbinu, prijatelje, koji čekaju na aerodromu. I smeštaju se kod njih, najčešće. Neki čak imaju i kuće iz kojih su otišli”, izjavio je savetnik za migraciju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Zoran Panjković.
"Najveći problem imaju lica koja su pre odlaska u inostranstvo svoje kuće prodali, ili ih nisu ni imali. Takva lica se smeštaju interventno”, rekao je on.
"Moguće je sada u organizaciji Komesarijata zbrinuti i lica interventno, ali su, naravno, u situaciji u kojoj je Srbija, i ti resursi ograničeni”, navodi Panjković.
U Ministrarstvu kažu i da njihovi predstavnici već na aerodoromu dočekaju svaku deportovanu grupu, Jankovići kažu da su oni u zemlju došli bez ikakvog objašnjenja državnih organa gde će da žive.
Prema zvaničnoj statistici, od 2003. u Srbiju je deporotvano blizu 30 000 ljudi, samo njih 700 od početka godine.
