Izvor: RTS, 03.Jul.2014, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deponije smeća na putu ka EU

Zaštita životne sredine jedan je od najvećih problema na putu Srbije ka EU. Dok industrija otpada u EU ostvaruje 24 milijarde evra godišnje i zapošljava pola miliona ljudi, smeće u Srbiji završava na divljim deponijama, a prerađuje se samo 10 odsto upotrebljenih proizvoda.

U nedavnim poplavama isplivale su i posledice višedecenijske nebrige prema životnoj sredini. Samo u Kolubarskom okrugu više >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 200 lokalnih smetlišta sa oko 50.000 kubnih metara smeća završilo je u rekama.

Radomir Stevanović iz Regionalnog centra za upravljanje otpadom "Eko Tamnava" iz Uba ističe da je upravo zatrpano smeće u koritima vodotoka dobrim delom i prouzrokovalo izlivanje do razmere katastrofe.

Na izgradnju regionalne deponije "Kalenić" čeka se godinama, a divlje deponije i dalje niču. Zlatiborski okrug ima najsavremeniju deponiju, ali se na njoj smeće uglavnom samo gomila, a reciklira se samo tri odsto prikupljenog otpada.

"Prvo smo izgradili deponiju pa onda uvodimo primarnu selekciju na mestu nastanka otpada, tako da i dalje sve što izdvajamo izdvajamo iz pomešanog komunalnog otpada, što je dosta teško", kaže Nedeljko Milosavljević iz užičkog centra za upravljanje otpadom.

Srđan Kličković iz sremskomitrovačke regionalne deponije kaže da se tamo još uvek ne primenjuje reciklaža. "Cilj je da uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dobijemo postrojenja za reciklažu. To očekujemo početkom sledeće godine", dodaje Kličković.

Kilogram otpada dnevno po stanovniku

Statistika pokazuje da, u proseku, stanovnik Srbije baca kilogram komunalnog otpada na dan, a da se 80 odsto smeća odlaže na neuređena smetlišta.

Lazar Krnjeta iz Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća ističe da kada se radi o upravljanju otpadom, sve karike u lancu moraju da funkcionišu. "Ne može da se izgradi dobra deponija, a da komunalno preduzeće nema kamione ili da vozi kamione 15 godina stare. Sada trenutno nema novca ni za šta", upozorava Krnjeta.

Jovanka Arsić Karišić iz Centralnoevropskog foruma za razvoj smatra da je najveći problem  svest građana. "Onog trenutka kad shvatimo da je komunalni i industrijski otpad jedan vrlo ozbiljan energetski resurs i sirovina i da je to izvor novih radnih mesta, onda će to pitanje biti rešeno", dodaje Jovanka Arsić Karišić.

U Srbiji ima šest regionalnih deponija. Vlada je planirala da ih do 2020. godine bude 26, ali se taj plan sada preispituje.

"Razmišljamo u pravcu izgradnje postrojenja i korišćenja otpada za dobijanje novog proizvoda, a to je proces reciklaže i korišćenja otpada kao energenta", kaže Radmila Šerović, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U poslednje dve godine opao je procenat reciklaže. Naplata ekološke takse kojom bi trebalo da se finansira i reciklažna industrija je samo 20 odsto, a iz resornog ministarstva najavljuju da rade na pronalaženju novog modela finansiranja.

Nastavak na RTS...