Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Nov.2010, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Denacionalizacija na balkanski način
BRISEL -
Predstavnici udruženja građana iz Srbije i drugih zemalja Balkana koji potražuju nacionalizovanu imovinu danas su u Briselu zaključili da je nužno i dalje vršiti pritisak na vlasti i nastojati da se kroz institucije EU privole da sprovedu restituciju - povraćaj prava na vlasništvo.
Sastanak u Briselu je održan u organizaciji Međunarodne unije za povraćaj nepokretne imovine, a potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Evropskog parlamenta Edvard Makmilan-Skot je na skupu rekao da su vlasnička prava u EU zajamčena osnovnim Ugovorom iz Lisabona.
Kočnica - korupcija srpske vlasti
Makmilan-Skot i jedan zvaničnik Evropske komisije predočili su da EU ne može direktno uticati na odluke vlada zemalja Zapadnog Balkana o povraćaju prava na imovinu građana.
Oni su podvukli da će kroz postupak ulaska u članstvo EU tih država nastojati da se i to pitanje reši kao sastavni deo ljudskih prava i prava na vlasništvo.
Kako je rečeno, šef delegacije EP za veze sa zapadnobalkanskim zemljama Eduard Kukan je zadužen da o pitanju restitucije podnese izveštaj Spoljnopolitičkom odboru Parlamenta EU.
Makmilan-Skot je ocenio da je u Srbiji situacija posebno loša jer ne postoji zakon o restituciji. On je izneo tvrdnju da kočnice oko povraćaja vlasništva postoje i zato što ima korupcije unutar srpske vlasti.
Zvaničnik Evropske komisije primetio je da se sa zvaničnicima u Beogradu vodi mahom kritički, ali u suštini zasad i najbolji dijalog.
Ne postoji politička volja
Generalni sekretar Mreže za restituciju u Srbiji Milivoje Antić je na skupu obelodanio potpuno nove činjenice važne za restituciju.
On je podvukao da je studija EP o restituciji pokazala da je i u zemljama gde je restitucija odmakla, kao što je Bugarska, kao i u onima gde je u začetku, zajedničko to da ne postoji politička volja vlasti da se i postojeći zakoni primenjuju u dovoljnoj meri.
Na današnjem sastanku predstavnici Srbije predočili su da, kao i kod drugih država regiona, nepostojanje preciznih podataka onemogućava da se dođe do zaključaka kako sprovesti postupak restitucije.
Srbija je, štaviše, počela s vraćanjem nepokretne imovine početkom 1990-ih godina ali, mada je to politički nepopularno, činjenica je da je vraćeno skoro 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, ukazao je Antić.
Činjenice se skrivaju od javnosti
Srpski predstavnici su na konferenciji Međunarodne unije za povraćaj nepokretne imovine predstavili činjenice o tome da u Srbiji postoji jako velika državna imovina, da ona nije popisana, da to očigledno svesno nije urađeno. Najvažnije kategorije te državne svojine su, kako je rečeno, poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište.
Antić je predočio da šumskog zemljišta ima 1,3 miliona hektara, a građani, crkvene i verske zajednice potražuju nepunih 50.000 hektara, tako da bi se lako mogao naći model i rešiti problem restitucije.
Kad je reč o poljoprivrednom zemljištu, Antić je kazao da građani potražuju manje od polovine onog što je u državnoj svojini, a što se tiče građevinskog zemljišta taj postotak je oko dva odsto, kad je recimo reč o stanju na području Beograda.
To su činjenice koje se skrivaju od javnosti, a to je štaviše skrivano i od autora studije Evropskog parlamenta, naveo je generalni sekretar Mreže za restituciju u Srbiji.
Slično kao u doba komunizma
Antić je dodao da, mada vlasti govore o tome da je naturalna restitucija i nadoknada u drugoj državnoj imovini moguća, u isto vreme svode moguću restituciju na još jedan javni dug.
On je objasnio da bi se iz državne imovine pokrila potraživanja privatnih vlasnika, a država ne bi imala neki novi dug, niti uvećani budžetski deficit.
"Ovo što danas imamo u Srbiji jeste, slično stanju u doba komunizma, jer sad skoro sve partije na vlasti neodgovorno upravljaju tom državnom imovinom, a koristi od toga imaju samo oni koji su na vlasti ili oni povezani s vlastima i povlašćeni", tvrdi Antić.
"Sve su to i po standardima EU potpuno neprihvatljive stvari, uključujući obavezu uspostavljanja potpuno slobodnog tržišta kapitala, nekretnina, odnosno ukidanja postojećih monopola koje imaju političke partije nad građevinskim zemljištem, pa dobrim delom čak i nad poljoprivrednim zemljištem", naglasio je Antić.
Prema njegovim rečima, kad je u pitanju povraćaj industrijskih objekata sve će se i tu svesti takođe na zemljište jer, kako kaže, "u postupcima privatizacije društvenog kapitala, u većini predmet zainteresovanosti nisu bili očuvanje proizvodnje i radnih mesta, već naprotiv, nezakonito prisvajanje državne imovine, a tu je ključno bilo zemljište".
Antić je dodao da kad je reč o povraćaju vlasništva nad stanovima, problem uopšte ne postoji, jer građani potražuju svega oko 3.000 stanova, a to je manje od promila postojećih stanova.
Pogledaj vesti o: Restitucija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
