Izvor: Vostok.rs, 17.Jan.2011, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deklaracijama se ne može popuniti cevovod
17.01.2011. -
Evropska komisija i Azarbejdžan potpisali su zajedničku deklaraciju o Južnom gasnom koridoru. Kavkaska republika obavezala se da isporuči u EU bitan obim gasa u dugoročnoj perspektivi. Dogovore sa predsednikom Alijevom šef Evropske komisije Barozu nazvao je velikim probojem. A Generalni direktor Instituta za nacionalnu energetiku Rusije Sergej Pravosudov povoodm namera Bakua i perspektiva Nabuka koji ulazi u Južni koridor, suzdaniji je u ocenama. Deklaracijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se cevovod ne može popuniti, primećuje on.
U stvari ništa se nije promenilo. Azarbejdžan je još jednom potvrdio da ako Nabuko izgrade, on je spreman da mu isporučuje gas. I šta onda? Nikakav komercijalni ugovor nije potpisan. Gasprom ima takav ugovor sa Azarbejdžanom, i on se poštuje. Jedom reči, Nabuko je i dalje u istom položaju. Bakinska deklaracija je pi-ar, povod da se podseti na sebe, prosto potpisan je još jedan papir. Između ostalog, Azarbejdžan već ima mnogo obaveza za isporuku gasa. A maksimum koji on može dati na tržište je 15 milijardi kubnih metara goriva godišnje. Podsećamo, projektni kapacitet Nabuka je 31 milijardu. Očigledno da za sve Azarbejdžan nema dovoljno gasa.
Kakve varijante ostaju EU da reši ključno pitanje osiguranja sirovina za svoj glavni projekat Nabuko? Mišljenje Sergeja Pravosudova:
Kako bi se bez problema napunio cevovod, trebalo bi potpisati ugovor sa Iranom. Ali Iran je zemlja izopštenica i sa njom ne žele da imaju posla, kako ne bi izazvali nezadovoljstvo Amerikanaca. Postoji varijanta, pre teorijska, da se dogovore sa Turkmenistanom. Ali i ovde ima problem. Treba graditi gasovod preko dna Kaspijskog mora, a Iran, Turkmenistan i Azarbejdžan nikako ne mogu da se dogovore o njegovom statusu, o zoni podele epikontinentalnog pojasa. Uz to, Turkmeni isporučuju svoje gorivo Kini, Iranu i Rusiji. Te tri zemlje, jasno, biće protiv Transkaspijskog gasovoda. Postoji još i problem Turske, koja pokušava svoj tranzitni satatus u Nabuku da koristi u političke svrhe, konkretno za stupanje u EU. Jednostavno ne shvatam kako će Evropska komisija uspeti da zaobiđe sve te podvodne kamenove. Zato se projekat Južni tok koji se smatra konkurentom Nabuka realizuje po planu. Sada je stadijum potpisivanja tehničko-ekonomskih obrazloženja i sklapanja ugovora sa potrošačima. Ali najvažnije je što je izvor sirovina za njega poznat! To su najveće u svetu rezerve prirodnog gasa Rusije.
Južni i Severni tok, Južni koridor koji osim Nabuka podrazumeva i gasovod TGI – Turska-Grčka-Italija i Tranjadranski gasovod. Smatra se da je svaki novi projekat dobar za energetsku bezbednost Evrope. Ali da li je tačan proračun da će u Evropi rasti potrošnja plavog goriva?
Pa naravno da je tačan! Gas je najčistije gorivo sa tačke gledišta ekologije. Uz to sopstvena njegova proizvodnja u Evropi pada. Znači uvoz će rasti, mada ne neviđenim tempom, kao u Kini. Po mojim procenama, do 2020. godine evropljanima će biti potrebno još najmanje 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Igrama alternativne energetike takvi zadaci se ne mogu rešiti.
Što u EU očigledno shvataju. Iz Bakua šef Evropske komisije Barozu se uputio u Ašhabad, gde je pregovarao sa presednikom Turkmenistana Bardimuhamedovom. Rezultat je skoro isti kao i u Azarbejdžanu. Uzajamne želje za saradnju, između ostalog i u problematičnom projektu gasovoda preko dna Kaspija, razgovori o mogućnosti isporuka komprimovanog gasa, za šta, da primetimo, treba specijalna infrastruktura i tankerska flota), namere da se potpiše Protokol o namerama. U celini, reči... reči... reči...
Izvor: Golos Rossii, foto: © SXC.hu
