Izvor: B92, 09.Jun.2013, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Datum
Srpski lideri ne propuštaju priliku da Evropljane podsete da je Srbija za 28. jun već spremila svečano odelo – istina nešto umrljano dugovima, nezaposlenošću ili padom standarda – u kome će dočekati dobijanje datuma za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Premijer Ivica Dačić kaže da je Srbija uradila svoj deo posla i da, ne samo što je dogovorila briselski sporazum, već je potpisala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i plan za njegovu primenu.
„Kada će Srbija dobiti datum ukoliko ga ne dobije sada, posle svega što je učinila u stabilizaciji prilika u regionu”, više konstatuje nego što se pita prvi ministar.
Realno gledano, Evropa bi se ogrešila o Srbiju da nas ne pusti da iz hodnika EU pređemo u udobniju čekaonicu. Proboji napravljeni na kosovskom diplomatskom frontu za relativno kratko vreme su ogromni.
Ne radi se tu samo o nagradi aktuelnim vlastima koje su se iz petnih žila uprle da rezultate dogovora s Prištinom uknjiže pre nego što će lideri Unije uz užinu posle doručka, ili pređelo tokom večere, razmatrati kako stoje stvari oko Srbije.
Kada bi dogovaranje i potpisivanje briselskog sporazuma bilo kraj priče, srpskim liderima moglo bi da svane pa da se energičnije posvete rešavanju dramatične ekonomske, budžetske, socijalne i društvene krize.
Ali, uvek ima još jedno „ali” koje devojci sreću kvari: primena sporazuma.
Pred datum su se direktno isprečili izbori u Nemačkoj, pa Srbija postaje akter predizborne kampanje jer hrišćanske demokrate Angele Merkel svakako računaju na ekonomiju i finansijsku krizu koja ne pogoduje širenju Unije u ovom trenutku.
Nemačka agencije DPA iz krugova bliskih Bundestagu saznaje da će parlament 27. juna zauzeti stav da pregovori Srbije sa Evropskom unijom mogu da počnu najranije 2014, pod uslovom da Beograd ispuni sve obaveze za normalizaciju odnosa s Kosovom.
Agencija tvrdi da će kancelarka zastupati takav stav na samitu EU koji konsenzusom treba da odluči o eventualnoj dodeli Srbiji datuma za početak pregovora.
U skladu s takvim stavom koji su usaglasili parlamentarna većina, Ministarstvo spoljnih poslova i kabinet kancelarke, do kraja godine bi trebalo da se održi još jedan samit EU o pitanju dodele datuma.
Ukoliko Srbija do tada ne ispuni obaveze koje ima prema Kosovu, „onda i pristupni pregovori mogu da počnu tek kasnije”, navode izvori u Berlinu. To ne znači da ne može da se dobije neki „uslovni datum”.
Frau Angela u ulozi Pontija Pilata. Iako u Berlinu svakako znaju da će „ne” automatski biti pripisano Nemačkoj, što na neki način poništava silne nemačke investicije i podstiče srpske protivnike EU. Iako su svesni da stalno dodavanje novih uslova stvara imidž nepouzdanog partnera.
Može Dačić da ponavlja: „Jasno smo se dogovorili – sporazum – implementacija – plan implementacije – odluka o datumu. Ako nema tog dogovora ne znam kako ćemo ispunjavati sve ostalo”.
Ispada međutim Dačić u klin, Bundestag u ploču. Svako gleda svoje interese.
Kada će se onda datum ponovo javiti na radarima EU? Kalendarski, pomeranje datuma ne mora da znači veliko odugovlačenje imajući u vidu godišnje odmore koji bi početak pregovora svakako pomerili tek negde za jesen.
Problem bi više bio psihološki. Srpski lideri igraju uglavnom na jednu kartu. Ko o čemu, ovi naši samo o datumu. Poruke podrške otvaranju briselskih dveri pomno se zapisuju.
Beogradu se žuri kako bi do 18. juna, kada bi visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i komesar za proširenje Štefan File trebalo da objave zajedničko pismo, ispunio obaveze zapisane u Planu primene briselskog sporazuma.
Kako se približava samit EU, ta famozna implementacija sve češće se pominje.
Gledam kako se Rasim Ljajić bezgranično upire da objasni da Kosovo neće imati telefonski predznak od tri broja – svojevrsnu telekomunikacionu potvrdu nezavisne države – već da će Srbija zatražiti 383 ili 384 – dva neupotrebljena broja – pa ih velikodušno ustupiti Kosovu. Kako? Na upotrebu od 99 godina?
Dačić kaže da Srbija ne očekuje zeleno svetlo, niti bilo kakve uslovne datume, već konkretan datum za početak pregovora. „Nije nam potrebna doza uspavljivanja ili sreće koja bi zaobišla suštinsko pitanje… Mi mislimo da odluka o datumu treba da bude doneta sada i da za nekoliko meseci treba da otpočnu pregovori.”
Tako je, i ja to mislim, ali se podsetim da su verovatno tako razmišljali i u Ankari još otkako je Turska postala kandidat 1999. a pregovore počela pre osam godina. I ništa.
Aleksandar Vučić ministarki pravde Austrije kaže ne samo da je Srbija ispunila sve uslove za dobijanje datuma, već i da je spremna za otvaranje poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava i pravosuđa.
Dođe predsednik Predstavničkog doma parlamenta Indonezije, pređe čovek desetak hiljada kilometara, kad ga predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović radosno dočeka prognozom: Srbija očekuje da će krajem juna dobiti datum. Indonežaninu lakne.
Proknjižena je podrša šefa slovačke diplomatije koji kaže: „Mi želimo da 28. juna rezultat bude da Srbija dobije poziv za otvaranje pristupnih pregovora, bez novih uslova i odugovlačenja, i tačka”.
I potpredsednica Vlade kaže da je Srbija „apsolutno zaslužila” da dobije datum. Saglasan. Ali Suzana Grubješić ne može da kaže da ne želi čak ni da razmišlja o spekulacijama da će ta odluka biti odložena. Njen i posao drugih političara je upravo da razmišljaju o svim mogućnostima.
Ako dođe do pomeranje datuma, onda će srpski političari morati da kusaju čorbu koju su sami sebi zapržili. Čemu takvo dramatično vezivanje za 28. jun kada iskustvo uči da ništa sa EU nije sigurno.
Vučić je prvi poškorpio razbuktali optimizam. „Pregovori svakako ne počinju u junu i to je pogrešna interpretacija političara i medija”, rekao je dodajući da početak pregovora očekuje za oktobar ali da strahuje da sve može da se odloži i do januara „što ne bi bila loša vest, ali ne tako dobra kao da u oktobru počnemo pregovore”.
Uvek sam bio obazriv glede preuranjenog trijumfa optimizma. Po pravilu su najoprezniji eksperti. Iz dva razloga. Prvi, što su dobro upućeni u materiju. Drugi, rekao bih važniji, što njihove ocene i prognoze nisu taoci politike. Ili barem ne u meri kao kod političara od profesije.
Zato realno zvuči direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević. On kaže da Evropski savet 28. juna najverovatnije neće odrediti tačan datum već će dati zeleno svetlo Evropskoj komisiji da preduzme korake neophodne za početak pregovora.
Sve, podrazumeva se, ukoliko Srbija ispuni sve neophodne uslove, odnosno primeni sporazum postignut s Prištinom. Simboličan datum biće, predviđa Pajević, sazivanje međuvladine pristupne konferencije krajem oktobra ili početkom novembra, kojom će se ozvaničiti početak pristupnog procesa.
Ovaj scenario potvrdio bi slutnje premijera koji je Vidovdan odavno proglasio baksuznim.
Reći „da” je jeftino za Brisel. „Ne” je skuplje po Srbiju, ali i za region. Šta se tu može.Treba čekati prvi naredni datum: 22. septembar. Dan nemačkih izbora.
