Izvor: Blic, 13.Maj.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko putovanje do pravde
Srpsko pravosuđe vredno izgara u proizvodnji dokaza protiv sebe. Dokaza da bez suštinske reforme, koju Evropska unija vrednuje kao prvorazredni politički problem, poslovično spora pravda, ako ikada dođe, možda neće zateći među živima i one koji su mislili da na nju imaju pravo.
Sporenje Ministarstva obrane i "Partizana" oko tapije nad fudbalskim stadionom kraj Dedinja ušlo je u baksuznu 13. godinu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ipak je jedva odmaklo od proseka: osim dugova, građani nasleđuju parnice stare više i od dve decenije. Dok je u Beogradu pre pet minuta završena tek istraga protiv Prvoslava Davinića zbog sumnje da je sa Izraelcima 2005. godine zaključio štetan ugovor o zakupu špijunskog satelita, trgovinska arbitraža u Parizu uveliko je zbog kršenja tog ugovora oglobila Srbiju sa više od 30 miliona dolara. Tom brzinom sud za ljudska prava u Strazburu kažnjava ovu zemlju jer u njoj dete ne može osam godina saznati da li mu je tuženi turbošmeker zaista otac.
Evropskoj uniji ne treba podsetnik da ići sudiji znači ići pravdi, da bi uvidela da korupcija i organizovani kriminal, udruženi sa političkim uticajima, nisu kontekst za postojanje nezavisne sudske vlasti kao filtratora zakonodavne i izvršne. Pritisak Brisela na naše vođe samo je podsetnik da su tu zbog opšteg interesa, kad već lični čuvaju za desetku.
