Izvor: S media, 24.Okt.2010, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Da" za novi korak Srbije
Ministri spoljnih poslova EU raspravljaju o zahtevu Srbije za sticanje statusa kandidata. Holanađani popustili kad su shvatili da će biti preglasani.
Šefovi diplomatija zemalja članica EU raspravljaće danas u Luksemburgu na zasedanju Saveta za opšte poslove o zahtevu Srbije za sticanje statusa kandidata.
Zbog poznatih rezervi Holandije, neizvesnost još postoji, ali se, ipak, očekuje pozitivna odluka.
- Nadamo se konstruktivnom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pristupu i pozitivnom rezultatu - istakao je, za "Novosti", Bart Uvri, portparol Ministarstva spoljnih poslova Belgije, zemlje koja trenuto predsedava Uniji, naglašavajući da se, ipak, ništa sa sigurnošću ne može reći unapred.
ZA MIŠLJENJE GODINU DANA
Ako ne dođe do spektakularnih promena u Luksemburgu, Srbija će sada pred sobom imati najmanje godinu dana da zadovolji EU, a pre svega Holandiju, svojom saradnjom s Haškim tribunalom. Toliko, naime, u principu traje procedura izrade mišljenja, s kojom paralelno treba da se privede kraju i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da bi se prešlo na nove etape, koje podrazumevaju dobijanje statusa kandidata i početak pretpristupnih pregovora.
Zvanično je, tako, trebalo sačekati ponedeljak da bi moglo da se kaže da je i Holandija, konačno, popustila, i pristala da Srbija preskoči još jedan važan stepenik u procesu njenih evropskih integracija.
Nezvanično, stvari su se približile pozitivnom ishodu sredinom prošle nedelje, kada je postalo jasno da je zvaničnom Hagu skučen manevarski prostor. Holandski poslanici, koji svom ministru utvrđuju platformu za svako ministarsko okupljanje, tražili su odlaganje odluke do decembra, ali, svesni činjenice da bi prvi put mogli da budu preglasani, "dopustili" su mogućnost da novi šef diplomatije Uri Rozental pristane na pomak, uz nova dalja uslovljavanja Srbije.
Očekuje se, zato, da u ponedeljak u Luksemburgu, Srbija, konačno, dobije zeleno svetlo, mada prethodna iskustva sa EU nalažu oprez. Dobar znak je i prisustvo u Luksemburgu potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Božidara Đelića, mada i on poziva na opreznost sve dok odluka konačno ne bude donesena.
Istovremeno bi, kao protivusluga Holandiji, u zaključke ministarskog saveta za opšte poslove trebalo da se unese striktno obavezivanje Beograda na punu saradnju s Hagom za svaki sledeći evropski korak. Zato je glavna nepoznanica pred sastanak bila kako će se u konačnom dokumentu formulisati ovo pojačano nadgledanje.
KANDIDATURA OTVARA FONDOVE
Ukoliko u ponedeljak, kao što se očekuje, zahtev Srbije za status kandidata bude prosleđen Evropskoj komisiji, Srbija će do kraja godine moći da preda odgovore na upitnik Komisije, a zatim i da do kraja 2011. ili početka 2012. dobije status kandidata. To bi bilo jako važno, jer bi se tako Srbija mogla uključiti u diskusiju o narednom budžetskom ciklusu EU 2014-2020, a samim tim i da računa na članstvo u tom periodu.
Dugo se u javnosti polemisalo hoće li EU odluku o Srbiji doneti kao "političku", za koju je, kao i do sada, potrebna puna saglasnost u okviru konsenzusa, ili kao "tehničku", za koju je dovoljna i kvalifikovana većina. Odluka je "pala" da to, kao i do sada u svim ranijim slučajevima, bude na političkom nivou. Logično je bilo da se očekuje da će EU insistirati na jedinstvu, i da neće želeti, zbog Srbije, da dolazi u situaciju da "preglasava" Hag.
Ipak, "tehnička" opcija, koja je najednom "izvirila" iz Lisabonskog sporazuma, širom je otvorila vrata političkoj odluci. Naime, da nije bilo toga, malo je verovatno da bi se postigla i politička saglasnost.
I u belgijskom predsedništvu ističu da suštinu treba tražiti "između", pogotovo što Lisabonski sporazum nije jasno odredio na koji način mogu da se tretiraju ova pitanja, koja su, istina, do sada uvek rešavana na političkom nivou.
EU, izvesno, ni sada ne bi tražila ove finese između paragrafa konstitutivnog dokumenta Unije da nije izgubila strpljenje zbog holandske upornosti.
