Izvor: Vostok.rs, 04.Dec.2014, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Evropska unija daje Iranu avans?
25.11.2014. -
Savet Evropskog saveza je za pola godine produžio mirovanje sankcija prema Iranu zbog napretka koji je postignut na pregovorima o iranskom nuklearnom programu u Beču. Kako će se to odraziti na stav Irana u novom pregovaračkom procesu?
Priča o sankcijama prema Iranu je duga. Početak procesa uvođenja antiiranskih sankcija je utemeljio tadašnji predsednik SAD Džimi Karter, koji je odmah posle pobede islamske revolucije objavio uvođenje sankcionih mera prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Teheranu. Prvobitni uzrok je bilo kidnapovanje američkih diplomata u Teheranu. Od tada je rok važenja predsedničkog ukaza produžavan svake godine.
Karterov ukaz, čije važenje Vašington produžava iz godine u godinu ograničava trgovinu i finansijske operacije, ekonomsku delatnost fizičkih lica, koja borave na iranskoj teritoriji, saradnju između Amerikanaca i Iranaca, kao i odnose s firmama trećih zemalja koje sarađuju s Iranom. Stranim firmama je zabranjeno da učestvuju u reeksportu američke robe za Iran – ili će biti lišene pristupa tržištu SAD.
Drugi ozbiljan paket sankcija SAD prema Iranu predstavljao je zakon D’Amatoa iz 1996. godine, koji je pojačao pritisak na strane kompanije koje ulažu investicije od preko 20 miliona dolara u toku jedne godine. Kao glavni uzrok za primenu ograničenja prema Iranu tada se navodila pomoć terorističim organizacijama.
Pojava iranskog nuklearnog problema je po mišljenju stručnjaka inicirala novi talas sankcija. Prvo je Savet bezbednosti UN u toku 2006-10. godine usvojio 4 rezolucije sa spiskom mera sankcija prema IRI. Zatim su, 2012. godine uvođenje jednostranih sankcija objavile Evropska unija, SAD i neke druge zemlje. Uzrok je predstavljalo kršenje principa Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (UNNO) od strane Teherana.
Najnoviji portfelj sankcija, koji obuhvata antiiranske mere u oblasti bankarske delatnosti, poslove s naftom i osiguranje brodova naneo je najveću štetu iranskoj ekonomiji i primorao je rukovodstvo Irana da pristane na ozbiljan i produktivan dijalog sa svojim oponentima koje predstavlja „šestorka“ međunarodnih posrednika (RF, KNR, SAD, Britanija, Francuska i SRN).
Sudbonosne promene su nastupile kad je 24. novembra 2013. godine potpisan Ženevski sporazum – Plan o zajedničkim aktivnostima – dokument koji ukazuje put ka konačnom rešavanju iranskog nuklearnog problema.
U toku dve godine dve strane – Iran i „šestorka“ su, po mišljenju stručnjaka, učinile mnogo koraka jedna drugoj u susret. Zbog uspeha u pregovorima SAD su praktično od proleća 2014. godine počele da gledaju kroz prste na kršenje antiiranskih sankcija od strane drugih zemalja. A u toku leta su same SAD privremeno ukinule zabranu za kupovinu naftnih i hemijsih proizvoda od Irana. Amerikancima je ponovo dozvoljeno da isporučuju Iranu rezervne delove za popravljanje aviona civilne avijacije zemlje, između ostalog, da obavljaju poslove s kompanijom Iran Air, kao i da izvoze neke druge vrste industrijskih proizvoda. Zabrana se još uvek odnosi na pojedine kompanije, koje su uvrštene na crni spisak američkog ministarstva finansija.
EU je takođe obustavila delovanje „svojih“ sankcija. „Zamrzavanje“ antiiranskih sankcija od strane SAD i EU je definisano 24. novembra ove godine – od datuma kad je planirano zaključivanje konačnog sveobuhvatnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, kojim se isključuje mogućnost proizvodnje nuklearnog oružja u IRI.
Nažalost, ugovor se nije pojavio u navedenom roku. Ali, kako je izjavio zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov, Pitanja koja ostaju do te mere očigledna i jasna da veoma računamo na to da će najavljeni produžetak zaista biti poslednji. Naravno, biće potrebno ulaganje značajnih napora za usaglašavanje tehničkih priloga, ali mislim da će glavni dokument uskoro biti u dobroj meri gotov.
Optimizam zapadnih oponenata Irana u pogledu sigurnosti zaključivanja sveobuhvatnog sporazuma 2015. godine bio je razlog za to da Savet EU usvoji zakonodavni akt o produžavanju režima „zamrzavanja“ sankcija na 7 meseci, odnosno do 1. jula 2015. godine. Do ovog roka po zajedničkom dogovoru treba da bude potpisan, po rečima Rjabkova, glavni dokument, i novo produžavanje pregovora nije predviđeno.
Obustavljanje delovanja sankcija EU prema Iranu se, između ostalog, tiče bankarskih operacija s IRI, investiranja u iransku industriju naftnih i hemijskih derivata, osiguranja iranskih tankera za naftu i trgovine dragim kamenjem i metalima s Teheranom.
Ove godine, kad su sankcije ublažene, Iran je uspeo da poveća izvoz nafte od najlošijih pokazatelja iz 2013. godine od 700 hiljada barela za dan na preko 2,4 miliona barela. To je iranskoj državnoj blagajni, po različitim podacima, donelo od 30 do 50 milijardi dolara, što je u izvesnoj meri oživelo iransku ekonomiju koja stagnira pod teretom sankcija.
Zato je Evropska unija dala Iranu avans s očiglednim ciljem da podstakne Teheran na odlučnije delovanje u pravcu postizanja kompromisa u poslednjoj fazi pregovora.
Sad je prostor za političko manevrisanje Irana smanjen. Protivnici svih dogovora i kompromisa s Teheranom u SAD i Izraelu nestrpljivo očekuju 1. jul 2015. godine. Ukoliko pregovori i tada budu doživeli neuspeh, moći će s „gomilom“ kompromitujućeg materijala o IRI i dokazima o pravednosti svojih dejstava da se obruše na Iran s novim oštrim sankcijama ili čak strašnijim metodama sile.
Iran i „šestorka“ pregovarača treba da učine nešto kako se snovi protivnika dogovora ne bi ostvarili i kako bi Islamska Republika, sačuvavši „mirni atom“, ali bez sankcija, postala punopravan član svetske političke i ekonomske zajednice.
Vladimir Sažin,
Izvor: Glas Rusije, foto: REUTERS/Leonhard Foeger
