Izvor: Vesti-online.com, 02.Okt.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da komšiji crkne granica

Nije ostalo mnogo vremena do ulaska Hrvatske u Evropsku uniju pa ova država sada ubrzano pokušava da reši sve briselske zahteve i preporuke. Ipak, čini se da je zvanični Zagreb pogrešno procenio problem sa granicom između Hrvatske i BiH i prišao mu olako, ne očekujući žestok odgovor, pre svega iz Banjaluke, a donekle i iz Sarajeva.

 

Vlada Zorana Milanovića htela je, da na mala vrata, oživi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tekovinu nekih prošlih vremena kojih i sama izbegava da se seća, pa je iz naftalina izvukla famozni sporazum Alije Izetbegovića i Franje Tuđmana o razgraničenju dve zemlje. Taj dokument nikada nije ratifikovan u državnim parlamentima.

Vladajuća vrhuška na Jelačićevom trgu u Zagrebu procenila je da je bolje oživeti ovaj sporazum, nego započeti nove pregovore sa podeljenom i još uvek nedefinisanom vlašću u Sarajevu.

Ako ništa drugo, ne može im se zameriti dobra upućenost u prilike u BiH u kojoj se domaće plemenske poglavice ne mogu dogovoriti ni o najvažnijim unutrašnjim pitanjima, a o trošenju energije na neke spoljnopolitičke teme nema govora. Ipak, Zagrepčani su se zeznuli. U Banjaluci ne prolaze podvale, naročito ako imaju veze sa rahmetli Alijom, dok se "državotvorno" Sarajevo pobunilo zbog sasvim drugog razloga.

Veliki borci za samoopstojnu, nezavisnu, suverenu i pomorsku državu Bosnu digli su frku zbog Velikog i Malog Školja, odnosno nekoliko ostrvskih kvadratnih kilometara. Zajaukali su da će BiH izgubiti izlaz na more, kao da bi zbog toga, u najmanju ruku, bez posla moglo da ostane nekoliko hiljada mornara u, nadaleko poznatoj, bosanskoj floti.

Uzjogunio se i Milorad Dodik. Banjaluka ne da srpsku, pardon bosanskodržavnu teritoriju oko Kostajnice. Ima tu podosta zemlje sa naše strane Une koja je danas faktički u Hrvatskoj. A ne bi smela da bude. Granica sredinom reke povučena je pre više decenija, iako cela ta priča ima nešto složeniji istorijski kontekst u koji je umešana čak i nekadašnja austrougarska vlast i vojnici te imperije koji su svojevremeno kopali nekakve kanale oko Une, i reku vodili van njenog korita.

E, sad, dolazimo na terenu unutrašnjih odnosa u BiH. Konstitutivni narodi i entiteti ove zemlje, kako rekosmo, ne mogu se dogovoriti o mnogo beznačajnijim stvarima od granice. Zato ni ne čude neke političke i medijske ocene koje samo potvrđuje naše stalne boljke.

Naime, Sarajevu ne valja ništa što Banjaluka radi, pa makar to bila i odbrana državne granice. Dodikova nastojanja da Hrvatskoj ne da teritoriju RS, dakle BiH, oko Kostajnice u Sarajevu se dočekuje posprdno i kritički. Iako Dodikova borba za teritoriju, ruku na srce, uopšte nije motivisana njegovom brigom za državu, sarajevska praksa da se svaki potez predsednika RS dočekuje na nož, odavno nema nikakve kriterijume.

Da Dodik izjavi da je jutro svanulo, u Sarajevu bi se našao neko da ga demantuje i prozove za antiustavno i antidržavno delovanje. A da pominjemo poruke poput one o "truloj Bosni" i slično.

Zato, dokle god se Sarajevo bude ponašalo po principu "da komšiji crkne granica", nikakav Zagreb, Brisel, i razni sporazumi potpisani od strane davno umrlih predsednika, ovoj zemlji neće trebati. Sami smo sebi sasvim dovoljni.

Nastavak na Vesti-online.com...