Izvor: Southeast European Times, 19.Mar.2012, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DCFTA će doneti Moldaviji slobode i izazove

Sa skoro 50 odsto izvoza koji odlazi u zemlje EU, Moldavija je počela razgovore sa Unijom o Slobodnom trgovinskom sporazumu.

19/03/2012

Alina Radu za Southeast European Times iz Kišinjeva -- 19.3.2012.

Moldavija je u nedelju (18. marta) počela petodnevne pregovore o Detaljnom i sveobuhvatnom sporazumu o slobodnoj trgovini (DCFTA) sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << EU. Očekuje se da će DCFTA biti potpisan 2013. godine i da će doneti beneficije zemlji, zajedno sa velikim izazovima.

Krajem prošlog meseca premijer Vladimir Filat sastao se u Kišinjevu sa komesarom EU za trgovinu Karelom De Guhtom kako bi razmotrili aranžman.

Obe strane su istakle značajan porast bilateralne trgovine između Moldavije i država EU -- koji je dostigao 2,7 milijarde evra -- i ukazale da izvoz iz Moldavije u zemlje EU čini 49 odsto izvoza zemlje.

„To je iznenađujući porast moldavskog izvoza i takođe je zanimljivo videti da Moldavija ne ide u Evropu samo sa vinom ili povrćem, s obzirom da je poznata po svojoj poljoprivrednoj ekonomiji. Moldavija je prošle godine ušla na evropsko tržište sa industrijom i proizvodnjom. To je vrlo dobro, jer Moldavija može da ponudi dobar kvalitet za dobru cenu, s obzirom da ovde ima relativno jeftino tržište radne snage“, rekao je ministar ekonomije Moldavije Valeriju Lazar za SETimes.

Poslanik Veceslav Jonita -- šef Parlamentarnog odbora za ekonomiju, budžet i finansije -- rekao je da DCFTA predstavlja veliku prednost za Moldaviju.

„On donosi … lakšu cirkulaciju robe, novca, ljudi i usluga. Svo četvoro će lakše cirkulisati i život će biti bolji“, rekao je Jonita za SETimes.

Niku Popesku, viši politički saradnik Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) u Velikoj Britaniji, bivši je Filatov savetnik za pitanja integracije u EU. On i dalje prati odnose Moldavije i drugih istočnih zemalja sa EU.

„Izazovi Moldavije neće biti samo da postigne sporazum o DCFTA, nego da sprovede njegove odredbe. Institucionalni kapacitet Moldavije je relativno mali i biće potrebno vreme da bi se sproveli neophodni standardi“, rekao je Popesku za SETimes.

Lazar se složio da postoji puno izazova, ali da svi oni mogu da se reše.

„Moldavija ima 1,5 godina da sprovede sve propise DCFTA. To je kratak vremenski period za ogromnu količinu posla, ali je to takođe prilika da se na moldavske proizvode, robu i usluge primene standardi i kvalitet EU“, rekao je on za SETimes.

On je dodao da je važno pokazati otvorenost i želju, te da, kao drugo, treba napraviti akcioni plan.

„Imamo toliko toga da uradimo na polju kvaliteta proizvoda, standarda, i vrlo je jasno da moramo da ostvarimo bolji kvalitet upravljanja. Ali, kada, korak po korak, pokažemo svoje napore i uspehe, mislim da možemo ponovo da pregovaramo o nekim uslovima sa našim partnerima iz EU, a dijalog počinje sada i nastavlja se deset do 15 godina“, rekao je Lazar.

Juri Gotisan je koordinator projekta u Ekspertskoj grupi -- nezavisnom tink-tenku koji pruža analitičke usluge i promoviše inovativne modele ekonomske i socijalne politike u Moldaviji. Gotisan je rekao za SETimes da, mada bi proces mogao da bude dug, on nema sumnji kada su u pitanju prednosti za Moldaviju.

„DCFTA pruža mogućnosti za tri kategorije u moldavskom društvu: izvoznike, uvoznike i potrošače. Vrlo je važno imati neograničen pristup bez tarifnih ograničenja za svu moldavsku robu na tržištu EU, kao i za svu robu EU na našem tržištu. Ali, da bi se to postiglo, moramo puno da pazimo na kvalitet“, rekao je Gotisan za SETimes.

De Guht je takođe istakao koliko je za Moldaviju važno da unapredi sve uslove za kvalitet i bezbednost. Prema njegovim rečima, EU će nastaviti da pruža Moldaviji pomoć u rešavanju tog problema, kao i drugih.

„U poređenju sa svim drugim istočnim partnerima, Moldavija je najentuzijastičniji pristalica DCFTA sa EU. Razlog za to nije samo veća podrška integraciji u EU, nego i to što je Moldavija postsovjetska država koja ima najveću spoljnu trgovinu sa EU, do 50 odsto“, dodaje Popesku.

U proteklih nekoliko godina podaci o moldavskom izvozu pokazuju veliki porast na tržištu EU, a Rumunija je glavno izvozno tržište, dok je došlo do pada izvoza robe i proizvoda u zemlje Zajednice Nezavisnih Država (CIS).

Nastavak na Southeast European Times...