Izvor: Press, 05.Jul.2010, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvamo vredno zemljište!
Brojne kompanije iz EU i Kine zainteresovane da kupe lokacije za izgradnju hipermarketa. U PIK „Zemun" je na delu bio kriminal, a dugovi su neuhvatljivi. Zarade u PKB-u moći će da ostanu iste kada regulišemo pitanje viška zaposlenih
Preseljenjem fabrika „IMT" i „IMR" grad će osloboditi 77 hektara izuzetno atraktivnog zemljišta na Novom Beogradu i Košutnjaku, koje će biti pretvoreno u parcele za izgradnju stambeno-poslovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << objekata. Član Gradskog veća Miroslav Čučković kaže da Urbanistički zavod trenutno radi na prenameni tog zemljišta, posle čega će, moguće, na tim lokacijama graditi i država.
U intervjuu za Press on objašnjava i strategiju grada u preuzimanju poljoprivrednih preduzeća i otkriva kako su opljačkani PIK „Zemun" i „Voćarske plantaže".
Da li ćete iseliti te fabrike da biste dobili građevinsko zemljište?
Da, cilj nam je da ove dve fabrike preselimo u industrijsku zonu „Prve iskre" u Bariču, sačuvamo proizvodnju i radna mesta. Urbanistički zavod trenutno radi na prenameni ovih lokacija iz industrijskih u stambeno-komercijalne, gde će na 55 hektara IMT-a u srcu Novog Beograda i na 22 hektara u podnožju Košutnjaka i Belog dvora nići nove zgrade i stambeno-poslovni kompleksi.
Ko će graditi na ovim lokacijama?
Kompanije koje budu kupile ove lokacije na licitacijama. Postoje predlozi da tamo gradi država, ali tek kada završi izgradnju stanova na lokaciji kasarne „4. juli" na Voždovcu.
Da li postoji interesovanje nekih novih velikih trgovinskih lanaca za kupovinu lokacija?
Da. Brojne kompanije iz Evrope i Kine su već pokazale interesovanje da kupe lokacije za izgradnju hipermarketa u ovim naseljima.
Koliko je dužan PKB, koji je grad nedavno preuzeo?
Dug preduzeća od 2004. godine na ime penzionog i zdravstvenog osiguranja je 4,5 milijardi dinara. Poslovni minus je 25 miliona evra. To su uglavnom minusi po kratkoročnim i dugoročnim zaduženjima prema bankama i dobavljačima.
Ko preuzima na sebe te gubitke, grad ili država?
Država će pokriti dug za penziono i zdravstveno osiguranje, smanjenje poslovnog minusa je zadatak rukovodstva PKB-a.
Od kojeg novca ćete servisirati te gubitke?
Zajednička konstatacija menadžmenta i sindikata je da se samo na gorivu može uštedeti 20 milina dinara godišnje. Od 1. jula stupila je na snagu Odluka o racionalnom korišćenju službenih automobila u PKB-u po uzoru na gradsku upravu.
Šta će biti sa radnicima PKB-a? Pretite otpuštanjem?
Zadatak je da se preduzeće restrukturira, ali da ostanu ljudi koji su neophodni za pozitivno funkcionisanje preduzeća.
Priča se da ćete im drastično smanjiti plate. Da li je to tačno?
Ubeđen sam da će njihove zarade moći da se zadrže na sadašnjem nivou kada regulišemo pitanje viška zaposlenih i završimo razvojne projekte.
Koliko će grad uložiti u preduzeće?
Grad će uložiti sredstva, ali isključivo za podizanje profitabilnosti kroz razvojne projekte kao što je postrojenje za biodizel, koje košta oko 7,5 miliona evra. Spremni smo da uložimo i u plastenike...
U kojoj meri PKB zaista „hrani Beograd"?
Svih 2.537 radnika PKB-a obrađuje 22.000 hektara, pomuze 9.000 krava, proizvede 32.000 tona kukuruza i 28.000 tona pšenice, što je dokaz da PKB zaista snabdeva grad.
Koliko je profitabilan?
Primarna poljoprivredna proizvodnja nigde u svetu nije profitabilna i sve zemlje EU subvencionišu tu proizvodnju. Ogromna greška je učinjena privatizacijom prerađivačkih kapaciteta.
Dakle, nije profitabilan?
Postoji pogrešna slika u javnosti da je ovaj kombinat propao, što nije tačno. Mehanizacija je respektabilna sa više od 300 savremenih traktora i 1.000 priključnih mašina. Problem je u ceni mleka, koja je limitirana, i što se oko 70.000 litara ne subvencioniše po litri.
U kakvoj situaciji je PIK „Zemun"?
To je razoreno preduzeće u kome nije postojala nikakva proizvodnja pune četiri godine. Tu je na delu bio samo žestok kriminal, a dugovi su neuhvatljivi. Imate kriminalce u Beogradu koji potražuju i do 200 miliona evra od PIK-a zbog fiktivnih i naduvanih faktura.
Kako se toliko kralo?
Recimo, vlasnik „Silosa" potpiše ugovor sa bivšim direktorom Dejanom Krnjavčevićem, protiv koga je podignuta optužnica. Po ugovoru, „Silos" pozajmi seme u vrednosti od 15 miliona dinara PIK-u, ali tako da PIK to vrati u rodu posle setve. član 11 tog ugovora kaže da ukoliko PIK to ne vrati u semenu, on može uknjižiti parče zemljišta PIK-a na sebe. Naravno, u dogovoru sa direktorom ne vrati se u rodu nego u zemlji.
Tu mora da su učestvovali i ljudi iz lokalnih vlasti.
Uz direktora i direktnog kupca tu su i procenjivači iz katastra koji su po nerealno niskim cenama procenjivali zemljište (50 dinara po metru kvadratnom, a realna cena je 1.500 dinara), naravno značajan je i onaj ko je obaveštavao kojim će parcelama ići buduće saobraćajnice.
Direktno prozivate direktora, ali ko je iz lokalne vlasti učestvovao u tome?
Ne prozivam ja nikog, podignute su konkretne optužnice protiv konkretnih ljudi.
Ko će da investira u oporavak PIK „Zemun"?
Republička vlada je uložila oko 30 miliona dinara u setvu, podizanje proizvodnje mleka i kapaciteta za ishranu stoke. Blizu je i dogovor sa radnicima o regulisanju dugova.
U kakvoj su situaciji „Voćarske plantaže"? Da li ćete i njih da preuzmete?
Ovo preduzeće je propalo. Svi voćnjaci su zapaloženi, hladnjača je jednim delom zapaljena, odsečena struja, 70 zaposlenih ne prima platu... Papiri su, kao i u PIK „Zemun", neuhvatljivi, i sada je država u ovo preduzeće poslala ekonomskog revizora. Kada on završi posao, počeće proces podržavljenja i mi ćemo znati na čemu smo.
Koliko zemlje ima preduzeće?
„Voćarske plantaže" imaju oko 4.000 hektara i jedan deo se nalazi na trasi obilaznice oko Beograda. I tu je bilo mahinacija sa prodajom zemljišta, gde se ar prodavao za svega 600 evra bez licitacije.
Opet prozivate, imate li vi dokaze za sve to što tvrdite?
Tužilaštvo je podiglo konkretne optužnice na osnovu dokaza. Govorim samo opšte poznate činjenice.
