Izvor: Politika, 27.Feb.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorski scenario za Srbiju u EU
Predrag Simić: Ne očekujem da će EU raširiti ruke i primiti Srbiju u zagrljaj, ali ne očekujem ni da će udariti pesnicom u sto i reći da ih ne interesuje Srbija
Da li je 16. april, kada će Evropska komisija, zajedno s Ketrin Ešton, visokom predstavnicom EU, objaviti izveštaj o dijalogu Beograda i Prištine i o sprovođenju ključnih reformi u Srbiji, presudan za dodelu datuma? Ili će, bez obzira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na to kakav će stav tada zauzeti Komisija, Srbija imati još vremena da ubedi evropske lidere da bi u junu trebalo da joj odobre datum za pretpristupne pregovore? A možda će tada na Srbiju biti primenjen samo crnogorski scenario, obećanje da će pregovori početi, ako prethodno budu ispunjeni još neki uslovi? I šta će biti ukoliko Savet ni u junu ne da zeleno svetlo?
Ove nedoumice otvaraju se posle nekih mišljenja domaćih posmatrača, ali i posle nedavne izjave potpredsednice vlade zadužene za evropske integracije Suzane Grubješić, koja je rekla da se i dalje ne može sa stopostotnom sigurnošću reći da će Srbija taj datum dobiti u junu, ističući da njegovo dobijanje ne znači „biti ili ne biti za Srbiju”.
Stav potpredsednice vlade za Nikolu Jovanovića, urednika časopisa „Izazovi evropskih integracija”, ispravan je, jer, prvo, ne zavisi sve od nas, pa ne treba dizati prekomerna očekivanja građana, a drugo, stavljanjem svih uloga na jun, otvara se prilika za novo uslovljavanje.
Ukoliko preporuka o početku pristupnih pregovora Evropske komisije bude jasno pozitivna, velika je šansa, prema njegovim rečima, da Evropski savet da zeleno svetlo za pregovore krajem juna. „Ukoliko preporuka bude uslovna, to otvara prostor za nova uslovljavanja”, ističe Jovanović.
Pojedina saznanja iz Brisela upućuju baš na tu uslovnu preporuku. Prema pisanju „Novosti”, koje prenosi FoNet, rezultat sastanka Ivice Dačića i Hašima Tačija 4. marta mogao bi da dovede Srbiju na korak da u junu dobije neku vrstu uslovnog datuma. S druge strane, Maja Kocijančič, portparol visoke predstavnice EU kaže da je u junu moguće da Srbija dobije „početak pretpristupnih pregovora”, ukoliko se dijalog razvija u pozitivnom pravcu.
Pomenutu formulaciju, o kojoj se zasad samo spekuliše, čak ne mora ni da predloži Evropska komisija, u aprilu. Jer, u istoriji proširenja zabeleženi su slučajevi u kojima je Evropski savet postupio suprotno preporukama Komisije. Recimo, kada je EK, u vezi sa Grčkom, dao negativno mišljenje, 1976. godine, Savet je, pre svega iz političkih razloga, odbacio tu preporuku i započeo pregovore o članstvu sa ovom zemljom. Ili, kada je Komisija sredinom 1997. godine dala negativno mišljenje za Slovačku, uz zaključak da pregovori treba da otpočnu onda kada ta država postigne napredak u ispunjavanju uslova za članstvo. Ipak, nakon smene vlade Vladimira Mečijara, Savet je, decembra 1999, doneo odluku o otpočinjanju pregovora.
Razlika u stavovima EK i Saveta zabeležena je uostalom i jesenas u slučaju Srbije, kada Evropski savet nije prihvatio pozitivne preporuke Komisije, već je ostao uzdržan i odlučio da se na proleće ove godine proceni da li Srbija ispunjava sve uslove i da, ako ocena bude pozitivna, do juna bude određen datum.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, ne isključuje mogućnost da evropski lideri u junu postupe suprotno svojim postupcima u decembru prošle godine. „Odluke o napretku ka EU su političke”, naglašava Simić, koji je mišljenja da ti politički razlozi, i kad je u pitanju Srbija, i kad je u pitanju EU i njeno aktuelno stanje, navode, najblaže rečeno, na oprez.
I on smatra da treba imati u vidu „mogućnost da se nešto desi između, da se daju neki uslovni datumi, da se daju nekakve pozitivne mere”. „Ne očekujem da će EU raširiti ruke i primiti Srbiju u zagrljaj, ali ne očekujem ni da će udariti pesnicom u sto i reći da ih ne interesuje Srbija”, ističe on.
Crnogorski scenario, koji bi za nas, po svoj prilici, mogao biti zanimljiv ovako je izgledao: Crna Gora je u decembru 2011. godine dobila praktično uslovni datum, uz obećanje Evropskog saveta da će pregovori o članstvu biti otvoreni u junu 2012, što se i dogodilo.
Simić smatra da je relativizacija roka za određivanje datuma, koja se sve češće čuje i od strane pojedinih posmatrača u zemlji, potvrda da su predstavnici Srbije i u Briselu i u Berlinu naišli na pitanja koja neće biti moguće rešiti ni do aprila, a možda ni do juna. „Kad je reč o Briselu, nismo saznali šta je bio razlog izostanka rezultata i one formulacije da je ’postignut napredak, ali ne i dogovor’. Drugo, čujemo da će se pojaviti i nekakve druge zamerke Srbiji, spekuliše se i o nekoj rezoluciji Evropskog parlamenta o autonomiji Vojvodine, posle odluke Ustavnog suda Srbije ”, kaže Simić.
Pored pomenutih ključnih datuma u Briselu, Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, posebno ukazuje i na značaj stava nemačkog parlamenta, koji će uslediti najverovatnije od 16. do 28. juna, a koji bi trebalo da ovlasti svoju vladu da da saglasnost za određivanje datuma. „Ako nemački parlament ne bude utvrdio pozitivan stav, onda mislim da su šanse da datum bude određen ove godine izuzetno male. Možda u decembru, ako nekim čudom u Nemačkoj vlada bude formirana brzo posle izbora”, kaže Varga.
Varga, inače, misli da će stvari morati da budu sasvim jasne do sredine aprila. „Ako Evropska komisija bude rekla da je postignut zadovoljavajući nivo normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ne mogu da zamislim tu sednicu nemačkog odbora za evropske poslove na kojoj bi oni rekli da, suprotno izveštaju EK, Nemačka ipak želi datum”, ističe on i dodaje da ne vidi mogućnost da se do 16. aprila ne desi ono što se očekuje, a da se u nekom poslednjem trenutku nešto desi.
Biljana Čpajak
objavljeno: 27.02.2013.
