Izvor: SEEbiz.eu, 15.Maj.2016, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorčević: Nemačka ima interes da podrži Srbiju na putu ka EU
FRANKFURT - Od samog početka briselskih pregovora postalo je jasno da nemačke vlasti imaju veliki interes da našu državu podrže na evropskom putu.
To je ocenio ambasador Srbije u Berlinu Dušan Crnogorčević. On je u intervjuu frankfurtskim "Vestima" izrazio uverenje da će se problem blokade Hrvatske rešiti, jer i Srbiji i Hrvatskoj nisu potrebni novi problemi.
Crnogorčević je istakao da je prelomni trenutak bila 2013. godina, kada su počeli briselski pregovori, >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << kada je pokazana spremnost da se Srbiji pomogne da se kao najveća zemlja Zapadnog Balkana stabilizuje kako bi doprinela bezbednosti regiona.
Nemačka, kako je dodao, ima veliki interes da Srbiju podrži na njenom evropskom putu. Crnogorčević je izrazio uverenje da će se problem blokade daljeg evropskog puta Srbije od strane Hrvatske rešiti jer dvema zemljama nisu potrebni novi problemi.
"Srbija je mala zemlja sa osam suseda, a Nemačka je velika zemlja sa devet suseda. Za stabilnost i prosperitet svake zemlje ključni su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja. Zato moramo gledati u budućnost i naš region pretvoriti u region razvoja i saradnje, a ne region problema i sukobljavanja", podvukao je Crnogorčević.
On je rekao da je došao u Nemačku u momentu kada su srpsko -nemački odnosi već krenuli uzlaznom putanjom, što je velika prednost za svakog ambasadora.
"Od samog početka, svi moji kontakti nagoveštavaju dalji pozitivan razvoj saradnje, ne samo na političkom planu, nego i u svim drugim oblastima. Nama je Nemačka drugi partner u spoljnotrgovinskoj razmeni i pojedinačno najveći investitor, i otuda nesporno najznačajniji partner u EU. Kad uporedim sve zemlje gde sam službovao, ovo je za mene najveći izazov imajući u vidu sveukupni značaj Nemačke i obim naših bilateralnih odnosa, posebno ekonomskih. Berlin je izuzetno važan i zbog snažne podrške pregovorima Srbije sa EU", nagalsio je Crnogorčević.
Prema njegovim rečima, najveći uspeh EU je proširenje do koga je došlo 2004. godine i kasnije.
"Sada oko 500 miliona građana pripada EU. Moguće je da će se zbog proširenja čekati, ali sam uveren da će EU prevazići krizu i izaći snažnija. Za nas je najvažnije da što pre završimo obaveze u pregovaračkom procesu. Imali smo paradoks da izbeglice kod nas dolaze praktično iz EU da bi nastavili put u EU. Srbija se u celoj toj krizi ponašala izuzetno odgovorno, tretirala je izbeglice na human i dostojanstven način i pružila svaku vrstu pomoći", rekao je srpski diplomata u Berlinu.
On je naglasio da visoko uvažava činjenica da je Srbija pokazala spremnost, kapacitet, široku društvenu podršku i političku volju da se maksimalno angažuje u procesu rešavanja jedne od najozbiljnijih kriza koje su zadesile Evropu posle Drugog svetskog rata. Srbija se ponašala evropskije nego neke članice EU, te podvukao da to nisu samo naše ocene.
"Od EU su sve zemlje članice samo profitirale. Da li bi ijednoj zemlji bilo bolje da je ostala sama izvan EU? Po mojoj skromnoj proceni - ne. Mislim da bi izlazak Britanaca, ako u junu glasaju za to, za njih bio veliki ekonomski udar", smatra Crnogorčević.
Na konstataciju da, kada se desila grčka kriza, pa u Španiji i Portugalu, prema oceni mnogih u EU najviše profitira Nemačka, kaže da se može postaviti i pitanje koliko su drugi profitirali pre krize.
"Koliko su manje razvijene članice primile finansijske pomoći od ulaska u EU i tim sredstvima unapredili zemlju u svakom pogledu? Neke novoprimljene članice nisu imale razvijen administrativni kapacitet da iskoriste sva raspoloživa sredstva razvojne pomoći", dodao je on.
Crnogorčević, upitan šta očekuje Srbiju, objasnio da bi Srbija kao buduća, manje razvijena članica mogla da računa na značajnu finansijsku podršku da ubrza ekonomski razvoj.
Međutim, dodaje da je za nas bitno što ćemo kroz pregovore o članstvu izvršiti neophodne reforme društva i države i postati dobro uređena evropska zemlja.
Upitan da li su zastoji, kao što je bila činjenica da Srbija nije dve godine imala ambasadora u Berlinu uobičajeni u diplomatskoj praksi, rekao da to nije uobičajevo, ali se tako nešto povremeno dešavalo i drugima.
"Sećam se dok sam bio u Bukureštu da SAD jedno vreme nisu imale ambasadora u Rumuniji, ali se to uopšte nije odrazilo na odnose dve zemlje. U današnjem svetu ne treba precenjivati ulogu ambasadora i diplomatije jer su se okolnosti promenile, posebno nakon uvođenja novih informacionih tehnologija. Šefovi država i vlada danas se znatno češće sastaju, posebno u Evropi, nego ranije. Njihovi telefonski kontakti u nekim slučajevima nisu poznati ni ambasadorima", objasnio je Crnogorčević.
Ambasadaor je odbacio tvrdnje pojedinih analitičara da je Srbija tako izgubila na političkom i privrednom planu.
"Ne mislim da je to baš tako. Ako neko želi da investira, on će uvek naći put da dođe do informacija i plasira svoja sredstva u oblasti koje donose visok profit", kazao je Crnogorčević.
Ssto se dijaspore tiče Crnogorčević je kazao da su njihova očekivanja opravdana da ambasada postane mesto kulturnih impulsa i dešavanja, koji ovde veoma nedostaju.
"Dijaspora se dosta promenila - danas imamo jednu edukovanu, mladu, pametnu, sposobnu dijasporu koja na najbolji način predstavlja sve nas. Imamo odlične umetnike, muzičare, stručnjake, pa treba da vidimo šta oni mogu, a šta mi možemo da učinimo. Ambasada ima limitirana finansijska sredstva, ali možemo da ponudimo prostor. To je uspešno funkcionisalo kad je ovde gostovala znamenita kompozitorka i akademik Isidora Žebeljan", zaključio je Crnogorčević.
.jpg)
