Izvor: Vostok.rs, 19.Apr.2014, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čime se grejati posle Ukrajine?
19.04.2014. -
Višemesečni politički događaji u Ukrajini navode stručnu, ali i širu javnost da se iznova bave pitanjima energetske bezbednosti. Promet ruskog gasa kroz Ukrajinu u ovom trenutku je pod znakom pitanja. Za veliki deo „šire“ javnosti, značajan je podatak što je zima iza nas, pa time makar pitanje grejanja nije toliko aktuelno. Ipak, industrija >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << EU bez obzira na sezonu vapi za energentima iz RF.
O značaju energetske bezbednosti, razvoju alternativnih izvora i energija koje su obnovljive, kao i o razlikama koje postoje između „velikih“ i „malih“ država, danas govorimo sa stručnjacima.
Sa ruske strane predstavljamo analitičara Instituta nacionalne energetike iz Moskve- Aleksandra Frolova. Stručnjak sa Balkana danas je Siniša Vukelić, urednik internet portala Energetikars.com iz Banja Luke.
Šta danas, po Vama označava pojam „energetska bezbednost“ ?
Siniša Vukelić: Očigledno je da je borba za teritorije zamenila borba za energente. Energetska bezbednost počinje danas da dobija zasita suštinsku važnost u funkcionisanju svih država na svetu.
Kada uzmemo u obzir poslednja dešavanja u Ukrajini u obzir, odnosno odnose Rusije, Brisela i Vašingtona vidimo da stvari poprilično dobijaju jasne obrise. U Americi, naime imaju jedan zaista dobar, da tako kažemo, plan- zapravo oni krize upotrebljavaju u svoju korist. Pre nekoliko godina, oni su ubeđivali svoje građane da moraju više da ulože u dobijanje gasa iz škriljaca (sam proces dobijanja gasa ovim putem nosi velike opasnosti po okolinu). Zatim su promenili nekoliko zakona, pod izgovorom da dobiju energetsku nezavisnost od ostalih država odakle uvoze gas. Kada su to postigli sada pokušavaju da dobiju podršku za dva nova zakona koja će im omogućiti izvoz gasa u Evropu. Kada gledamo sva ova dešavanja oko Ukrajine, činjenica je da bi SAD mogle vrlo dobro da profitiraju u ovom slučaju. Jer, ukoliko Evropa ne bi dobila gas iz Rusije, tu bi se američke kompanije vrlo brzo mogle prilagoditi i već su krenuli u izmene tog zakona koji bi omogućio izvoz gasa iz Amerike u Evropu. Oni pokušavaju da ove zakone proguraju pod motom „energetske bezbednosti“. Međutim, sve to stvara jak utisak, kao što se dešavalo u prethodnom periodu, da u trenucima kada nastane kriza, pod uticajem šoka javnosti, oni uspevaju da menjaju zakone. Odnosno u tim trenucima oni „proguraju“ ono, što na primer, mnogi zaštninici prirodne sredine ne odobravaju. Energetska bezbednost za EU je od suštinske važnosti. Evropa zaista mnogo zavisi od uvoza gasa iz Rusije. Bez obzira koliko su se razmatrali neki drugi aspekti kako bi mogla da nadoknadi taj nedostatak. Ukoliko se potpuno prekinu odnosi sa Rusijom, to nikada neće biti dovoljno i trebaće joj godine i godine da razvije alternativne izvore snabdevanja.
Aleksandar Frolov: Tu postoje dva plana: politički i ekonomski. Političko pitanje je postalo aktuelnije. Sa ekonomske tačke gledišta situacija je ostala ista, kakva je bila i do događaja u Ukrajini. Kao poslovni partner, Ukrajina već dugi niz godina demonstrira svoju neozbiljnost i želju da odvali komad. Evropski komesar za pitanja energetike Ginter Etinger je pre bukvalno mesec dana rekao nešto poput toga da nikakve rizike u smislu transporta Evropa ne oseća, a i uopšteno je zima bila topla. Dobro, ali prethodna je bila hladna i Velika Britanija je bila suočena sa nedostatkom gasa. A setimo se, kako su 2009.godine evropski potrošači ostali bez gasa, jer Ukrajina nije plaćala svoje račune. Kupci, to jest potrošači to odlično pamte. Perspektiva „Južnog toka“ nije lošija nego što je bila: to je jedinstveni evropski projekat sa odličnom resursnom bazom, jasnom maršrutom i pouzdanim isporučiocima. Bez obzira na glasnu retoriku, ljudi koji u Evropi donose ozbiljne odluke i dalje podržavaju ovaj projekt.
Mogu li se alternativni izvori energije posmatrati kao potencijalni spas od budućih sukoba?
Siniša Vukelić: Kako da ne! To je upravo ono na šta bi Brisel sada trebalo da obrati pažnju. Upravo u ovom trenutku je vrlo važna prekretnica, kako će se politika EU kretati, odnosno da li će se okrenuti razvijanju alternativnih izvora energije, pre svega mislim na ekološke izvore energije. Pitanje stoji, da li će EU koristiti postojeću infrastrukturu konvencionalnih energenata ili će pokušati da dobije energente iz drugih država. Međutim, tu leži mnogo veća opasnost. Jer, u tome slučaju će se zanemariti velika potencijalna moć sadašnje krize sa snabdevanjem, jer kriza može da pokaže da upravo treba ulagati u alternativne, obnovljive izvore energije.
Aleksandar Frolov: Obnovljivi izvori energije su tek dopunski i nikako ne mogu zameniti tradicionalne. U Evropi su za poslednjih nekoliko godina investicije u alternativne izvore značajno pale. Iako su Evropi doneti zakoni, koji su dali mnoge prednosti proizvođačima obnovljive energije: nešto poput prioritetnog pristupa mrežama i uvođenja „zelenih“ tarifa. Ovo sve dovodi do sledećeg: uključujete sijalicu kod kuće i zato ćete plaćati dva puta skuplje, samo zato što je tako rešila vaša država: gas- to nije dobro, a „vetrić“- to je budućnost. Bilo je izračunato, da podrška obnovljivim izvorima energije košta EU 0,5% BND. U situaciji, kada osećate na svojoj koži posledice ekonomske krize- pa čak i tih pola procenta, to je raskoš, tako da se odnos prema alternativnim izvorima počinje menjati. Kriza je još povezana i sa tim što unutrašnje tržište Evrope nije beskonačno. Jer je EU, mimo veoma izreklamirane energetske bezopasnosti, zainteresovana i za industrijsku proizvodnju vetrenjača, solarnih panela, ali na više tržište je veoma teško izaći. Radi se o tome, da je Kina uspela da ugovori jeftiniju proizvodnju. Zašto kupovati od Danaca, ako može od Kineza? Razlog je jedan: potpisivanje ugovora o pridruživanju EU-i onih država koje su tome prosto prinuđene, zato što postoje neke evropske norme, koje se tiču količine obnovljivih izvora u opštem energetskom sistemu države.
Recite nam nešto o poimanju alternativnih izvora energije od strane malih država i sa druge strane velikih igrača? Kome će biti jednostavije da pređe na obnovljive izvore po Vašem mišljenju?
Siniša Vukelić: Da, sigurno da uvek postoji sukob mišljenja stručnjaka- koliko obnovljivi izvori energije mogu zapravo uzeti učešća u ukupnoj potrošnji, koliko brzo mogu da se razviju. Dalje, pitanje cene i uticaja na životnu okolinu je često diskutabilno, obzirom na period reciklaže. Ako uzmemo u obzir ekološke automobile i njihove akumulatore, oni se na primer nakon prestanka korišćenja veoma teško recikliraju. Dalje, visoka cena postavljanja postrojenja za proizvodnju energije iz vetra, sunca, vode itd...
Male zemlje mogu sebi dozvoliti taj luksuz da veliki deo proizvodnje, odnosno potrošnje prebace na ekološke izovre. Velike države koje imaju ogromna industrijska postrojenja i najveći su potrošači, ne mogu tako brzo da pređu na ekološke izvore energije. Mora se svakko ići ka mnogo većem podsticaju i podršci izgradnji postrojenja za ekološke izvore energije. No, istovremeno se mora vršiti veći pritisak i progresivno oporezivanje proizvođača takozvane prljave energije.
Kako komentarišete početak izgradnje vetroparka u Vojvodini, uz učešće NIS-a?
Aleksandar Frolov: Ovde govorimo o ekonomiji konkretnih kompanija: ako su počeli izgradnju vetroparka u Vojvodini, znači da je sve u redu, da je to isplativo. Vetrogenerator ima značajan plus u odnosu sa druge alternativne izvore: lakše je naći te geografske tačke, gde je jednostavna izgradnja. Finci će postaviti vetrenjače čak i tamo gde je prosečna temperatura 30 stepeni u minusu. Glavno je ne padati u krajnosti, ne postaviti na primer vetrenjače svuda i odreći se potpuno tradicionalne energetike. Tako ne ide. A postoji jedan veseli projekt sunčane elektrostanice u pustinji Sahara: vetrić je dunuo, pesak se uskovitlao i prestaje snabdevanje elektro energijom. Znači, trebalo bi stalno trčati u pustinju sa krpicom i čistiti solarne baterije.
Jovana Vukotić, Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/krlblack/cc-by-nc-sa 3.0
