Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Okt.2009, 18:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Češki predsednik popustio u zahtevima?

PRAG - Češki predsednik Vaclav Klaus popustio je danas u svojim zahtevima i ne insistira više da se zbog izuzeća Češke ponovo otvara ratifikacija Lisabonskog ugovora u celoj Evropskoj uniji već bi mu bio dovoljan način na koji je EU dala garancije Irskoj.

"Zahtev predsednika Vaclava Klausa da Češka bude izuzeta iz primene Povelje osnovnih prava može da se ispuni i bez ponovne ratifikacije Lisabonskog ugovora. Pregovaramo sa vladom o više varijanti, jedna od njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je i put kakvim se krenulo sa Irskom", kazao je danas Klausov kancelar Jirži Vajgl.

Šefovi država i vlada EU obavezali su se političkom deklaracijom da će garancije Irskoj biti ratifikovane kao sastavni deo prvog sledećeg međunarodnog sporazuma - računa se pristupnog sporazuma Hrvatske.

Za sada nezvanična zamisao češke vlade jeste da bi Klaus mogao da dođe na njenu sednicu kada bude usvajala stavove Češke za predstojeći samit EU 29. i 30. oktobra.

Klaus bi zatim na konferenciji za novinare javno saopštio da neće postavljati nikakve nove uslove i da će Lisabonski ugovor potpisati ako Ustavni sud konstatuje da je u skladu sa Ustavom zemlje, a vlada sa ostalih 26 članica EU dogovori garancije da će Češka biti izuzeta iz primene Povelje osnovnih prava, javlja češka agencija ČTK.

Neki od ministara nagovestili su agenciji da bi vladi bilo dovoljno da se Klaus na to obaveže i u nekom od intervjua u češkim medijima.

Podrška građana Klausovim zahtevima

Većina čeških građana podržava zahteve predsednika Vaclava Klausa vezane za Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija, kao uslov za potpisivanje tog dokumenta, dok premijer Jan Fišer smatra da takvi potezi šefa države idu na štetu zemlje.

Predsednik Klaus je prošle nedelje iznenadio i Evropsku uniju, ali i češki kabinet, zahtevom za pregovore o izuzeću Češke iz Lisabonskog sporazuma, koji se odnosi najpre na one koji polažu pravo na imovinu oduzetu od oko tri miliona Nemaca koji su posle Drugog svetskog rata proterani iz Čehoslovačke i koji bi, prema Lisabonskom sporazumu, sada mogli da zaobiđu češki pravosudni sistem.

Češki predsednik je poslednji evropski lider koji do sada nije potpisao Lisabonski sporazum, a njegovo odbijanje da to učini iskomplikovalo je napore ostalih članica Evropske unije da dokument stupi na snagu u januaru 2010, preneo je Rojters.

Problem sudetskih Nemaca

Prema istraživanju agencije "Medijan", 65 odsto čeških građana podržava Klausove dodatne zahteve, u strahu da bi oni koji polažu pravo na imovinu oduzetu od sudetskih Nemaca, koji su posle Drugog svetskog rata proterani iz tadašnje Čehoslovačke, mogli da zaobiđu češki pravosudni sistem i traže da im se imovina vrati.

Porodice proteranih Nemaca traže da Češka sada prizna da je bilo pogrešno primeniti principe kolektivne krivice prilikom proterivanja sudetskih Nemaca, podseća britanska agencija.

Većina Nemaca je, međutim, podržavala Hitlerovu Nemačku, koja je posle Minhenskog sporazuma 1938, aneksirala delove Čehoslovačke naseljene Nemcima.

Premijer protiv dodatnih zahteva

Nasuprot mišljenju Klausa i većine čeških građana, premijer Jan Fišer smatra da postavljanje dodatnih zahteva u poslednjem trenutku, nanosi veliku štetu državi.

"Hajde da priznamo sebi da je ovo veoma štetno za Češku Republiku. Članice (EU) s pravom mogu da se ljute, jer ovo nije na prvom mestu stvar Češke", rekao je Fišer novinarima.

Oba doma češkog parlamenta prihvatila su Sporazum, a vlada sada pregovara s Klausom o njegovim zahtevima.

Vlada je u međuvremenu saopštila da je spremna da o ovim zahtevima pregovara s evropskim partnerima, ukoliko Klaus garantuje da će, ako zahtevi budu ispunjeni, bez odlaganja potpisati sporazum. Klaus za sada nije pružio takve garancije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...