Izvor: JužneVesti.com, 24.Feb.2016, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centar za lečenje “zečje usne” uskoro u Nišu
Deca koja se rode sa teškim anomalijama rascepa usne i nepca za nekoliko meseci moći će da budu lečena u specijalizovanom centru u Nišu, koji će biti prvi takve vrste na prostorima bivše SFRJ, najavljeno je na skupu lekara Cleft tima Evropske unije na niškom Medicinskom fakultetu.
Ovakvi centri, rečeno je na simpozijumu, već postoje u zemljama Evropske unije i pokazuju veliki stepen uspešnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Plan je da centar u Nišu radi u okviru Klinike za stomatologiju.
Sa ekspertima evropskog borda Cleft mreže koja se bavi upravo anomalijom rascepa usne, takozvane “zečije usne”, na formiranju centra u Nišu već nekoliko meseci radi doc. dr Julija Radojčić, profesorka niškog Medicinskog fakulteta.
Cilj skupa u Nišu jeste da članovi borda pomognu otvaranju Centra za lečenje ovakvih pacijenta, kako kroz obezbeđivanje određenih materijalnih sredstava, tako i kroz seriju predavanja lekarima i medicinskim sestrama savremenim metodama lečenja - objašnjava Radojčićeva.
Doktorka Radojčić, specijalista ortopedije vilice, kaže da je naredni korak usvajanje jedinstvenog protokola EuroCleft mreže na nivou Srbije i obnavljanje registra obolele dece.
Nama je cilj da terapija rascepa usne bude usklađena sa savremenim metodama lečenja koja postoje u Evropi. U suštini, terapija je ista, ali je organizacija drugačija - kaže Radojčićeva.
Ova anomalija predstavlja veliki izazov, posebno u psihološkom smislu, jer se ti pacijenti često podvrgavaju ruglu. Zato je važan multidiscipliran pristup, što znači da se tom decom bave sestre, hirurzi, ortodont, legoped, psiholog i drugi - objašnjava Parsons.
Značaj izlečenja je, kažu lekari, neprocenjiv jer su problemi estetske, ali i funkcionalne prirode - poremećaji govora i ishrane na početku života.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se na 750 dece rodi jedno sa nekom vrstom rascepa usana.
Ova urođena anomalija je, nažalost, u porastu u našoj zemlji, a sve više dece je u područjima koja su bila pogođena bombardovanjem. Podatak da se u našem regionu rodi više od desetak takve dece mesečno predstavlja veliki problem, ne samo za društvo, već pacijente koji nemaju adekvatne uslove zbrinjavanja u našim zdravstvenim ustanovama - objašnjava Julija Radojčić.
Profesor Piter Mojsi iz Engleske, koji je predsedavajući tima EuroCleft tima, istakao je da postoje velike razlike u tretmanu pacijenata između zapadne i istočne Evrope.
Na primer, u Rumuniji i Bugarskoj, deca koja imaju urođeni rascep usne često su nesocijalizovana i nemaju osnovna prava kao što je obrazovanje. Osim toga, u razvijenim zemljama se ta anomalija rano rešava i leči, dok u nekim zemljama to nije slučaj - kaže Mojsi.
On ističe da svakako postoji povezanost između novca i zdravstva, te da je zato neophodno da ekonomski razvijenije zemlje pomognu onim manje razvijenim.
.jpg)
