Izvor: B92, 30.Maj.2011, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene jure evropske, plate zaostaju
Beograd -- Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da cene u Srbiji polako dostižu evropski prosek, što nije prihvatljivo, imajući u vidu stvarnu razvijenost njene ekonomije.
"Srpski nivo cena je 75 odsto proseka EU i pri tom imamo proces koji traje godinama, u okviru koga se mi polako približavamo evropskom proseku, što nije normalno ako se ima u vidu stepen razvijenosti domaće ekonomije", podvukao je on, istakavši da bi naš nivo cena trebalo da bude oko 60 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili 65 odsto proseka EU.
Plata na dnu regiona, BDP 10.380 dolara
U Sloveniji je prosečna zarada u martu iznosila 987 evra, u Hrvatskoj 755 evra, Mađarskoj 518 evra, Crnoj Gori 484 evra, Bosni i Hercegovini 418 evra, Makedoniji 367 evra, Rumuniji 358,5 evra, Srbiji 357 evra i Bugarskoj 352 evra. Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u Srbiji 2010. iznosio 10.380 dolara. BDP u Makedoniji je 9.728 dolara, u Bosni 7.782 dolara, u Bugarskoj 12.851 dolara, Mađarskoj 18.738 dolara, Sloveniji 28.030 dolara, u Crnoj Gori 10.742 dolara, Albaniji 7.453 dolara i Rumuniji 11.860 dolara.
Urednik sajta ekonomija.org je pokušao da objasni i otkuda se pojavila razlika u tumačenju rasta BDP-a za 2009. godinu, pa je tako zvanična statistika saopštila da je taj pad iznosio 3,5 odsto, a jedan zaseban krug ekonomista da je pad bio oko šest odsto.
"Ako je 1,9 odsto iznosio nominalni rast BDP-a, pri prosečnom rastu cena od osam odsto, dobija se da je realan pad oko šest odsto. To kako se metodološki stiglo do 3,5 odsto, tu je reč o uticaju spoljnih cena", tvrdi Zdravković.
"Znači, realno u dinarima pad BDP je šest odsto", podvukao je on i naveo da je razlika nastala na osnovu uzimanja kao osnovice različite baze cena.
Zdravković kaže da se razlika u standardu najbolje može videti kada se uporedi pad broja zaposlenih u preduzetničkom sektoru.
On je naveo da je, naprimer, u Sloveniji došlo, od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine, do pada zaposlenosti od deset odsto, što je više nego u srpskoj ekonomiji, ali se u toj zemlji naknadno povećao broj uposlenih ljudi za šest do sedam procenata.
"Znači (Slovenci), imaju ambijent u kome oni koji ostaju bez posla imaju mogućnost da dođu do novog zaposlenja", naglasio je on ističući da to nije bio slučaj sa Srbijom.
.jpg)
