Izvor: Vesti-online.com, 11.Nov.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bus plus vas vozi u raj

Sada je već i naučno dokazano ono što smo samo naslućivali. Srpska omladina, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, najretrogradniji je i najgori deo našeg društva.

Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Pečat"

Na sve povlastice i sve blagodati koje je Evropska unija podarila Srbiji, omladina je odgovorila otvorenim protivljenjem pristupanju EU i drskim pljuvanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Brisela. Čovek bi mogao da razume da je omladina u razumnim granicama buntovna i da rukovođena modernim idejama prezire primitivizam i zaostalost srpskog naroda. Ali da je srpska omladina protiv EU, da je protiv gejića, da je protiv istopolnih brakova, pa to je skandal nad skandalima. U pravu je B92, i ne samo ona, kada zabrinuto i s punim pravom najoštrije ukazuje na štetno delovanje srpske omladine.

Zašto se omladina ne ugleda na penzionere i penzionerke koji su danas najpouzdaniji oslonac ideje evropskih integracija? Posebno su penzionerke snažno opredeljene za EU. To je najzdraviji i avangardni sloj našeg društva. Eto, recimo, Krkobabić junior kao neprikosnoveni lider ovog naprednog dela društva neustrašivo brani proevropsku vlast u Beogradu. Ko je od Đilasa zaslužniji što je luča evroentuzijazma sačuvana kod penzionerki? Naravno, ni Đilas nije svemoćan, ni on ne može da prodre u taj bezobrazni svet srpske omladine, koja neće da plaća Bus plus i koja je otvoreno protiv naprednih ideja Evropske unije. Ali Đilas zna da je budućnost Beograda u rukama Krkobabića juniora, a opet Krkobabić junior zna kolika je svetinja ta ideja da EU nema alternativu. A gde su Đilas i Krkobabić junior tu moraju biti i sami stubovi evropske budućnosti zemlje, naši poznati i nepokolebljivi borci za evrounizaciju Srbije - naši tajkuni. I sada, kada na jedan tas vage čovek stavi tu lepotu, taj raj na zemlji koji nam nudi EU, i ti musketari evropske ideje na čelu sa Krkobabićem juniorom, tajkunskim seniorima i Đilasom srednjim, a na drugi tas stavi pomamljenu srpsku omladinu, onda se zaključak nameće sam - u vidu evropske zore koja se rađa nad Srbijom.

Potpuno je razumljivo što se naši politički lideri svim silama trude da konačno predaju Kosovo Šiptarima. Nemaju oni, s punim pravom, nimalo poverenja u ovako posrnulu i zatucanu mladež koja bi bila spremna da ko zna šta uradi, već koliko sutra.

No, moramo da uključimo sociologe, pedagoge, iskusne analitičare, pa i zdravstvene radnike da pomognu da se srpska omladina opameti, da se ugleda na avangardne penzionere i da se okane srpskog nacionalizma i okrene evropskom putu. Jer, kada se Dačić i Tačić u najboljem evropskom duhu sastanu kod Keti na dijetalnoj večeri, omladina umesto da prepozna u tome divote evropskog načina mišljenja, raspaljeno deklamuje staru priču o Kosovu kao srpskoj svetinji. Umesto da se interesuje šta je bilo na meniju, kako se Tačić lepo našalio, a tek kako mu je Dačić vragolasto odgovorio, ta omladina samo govori da je Kosovo srce Srbije. A ne zna koliko je Tačić osetljiv kada se pominju vitalni ljudski organi, posebno oni koji se mogu dobro prodati.

A tek čovek može samo da zamisli sa koliko negativne energije i sa koliko predrasuda srpska omladina gleda na sentimentalnu poruku Hilari da je Kosovo za nju lično pitanje. Već vidim kako ta dezorijentisana i u osnovi neobrazovana omladina skače i govori otkud je Kosovo lično i porodično pitanje Hilari Klinton kada smo svi podrazumevali da je to Monika Levinski. Srpska omladina u zaključivanju meša babe i žabe. Ona misle da je mit o Kosovu, Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani, ta prošlost i ta potpuno nefunkcionalna priča, porediva sa ličnim odnosom koji Hilari ima prema Kosovu. I intimnim koji ima sa Tačićem. Samo neposredan lični odnos vredi, sve ostalo su prazne priče.

Ipak, moramo se zamisliti kako dalje ako nam je omladina glupa. Ne mogu sve sami ni Đilas, Krkobabić, Čeda, Miki Rakić i deo tajkuna. Nije pravedno da teret padne samo na njih. Šta ako Đilas izgubi i ne bude više gradonačelnik, kako ćemo onda i dalje koračati evropskim putem? Šta ako Krkobabić junior i penzionerke klecnu pod pritiskom omladine i ne ostanu verni Đilasu? Šta ako deo naših tajkuna ne uzmogne da pruži ruku spasa Đilasu? Šta ako ni B92 ne pomogne pomenutim musketarima evropskog puta kada bude stvarno gusto? Eh, kakve crne misli se roje čoveku po glavi. Kakva smo mi zemlja i kakav smo mi to narod kada ne poštujemo Đilasa koji je pokazao koliko samo novca može čovek da zaradi kada je na vlasti i kada je vredan. Od trenutka kada je pripušten vlasti uvećao je dobit svojih firmi za preko dvesta puta! Šta je tek uradio kada se dokopao vlasti i šta će sve tek uraditi možemo samo da slutimo. I sada ima onih koji to ne poštuju!

Nema posebnog poštovanja ni prema Krkobabiću junioru koji je obezbedio podršku penzionerki za evropske integracije. Ništa nam nije sveto kada ne sledimo njihov put uspeha, novca i moći. Sve smo spremni pod noge da bacimo, i to ko da baci? Sama srpska omladina koja se sada oduševljava Balkanskim ratovima i oslobođenjem Kosova!

To tako više neće moći dalje da ide. Potrebno je hitno nešto preduzeti. Recimo, unapred videti ko hoće da glasa za Đilasa da se samo njemu da pravo glasa. Ko je protiv Đilasa njemu odmah oduzeti svako pravo. Da li ima boljeg primera od Tadićevog? On je na samu Đilasovu primisao da preuzme donovsku poziciju u žutom kartelu onako borbeno i junački, kako samo on zna, strugnuo. Đilas se nije ni kandidovao, a već je izabran. Sada pravi i kupuje nove odborničke klubove da bi onemogućio da ga bilo ko smeni u Beogradu. Deo tajkuna već se čvrsto zbio oko njega u nameri da sruši vladu, a pre i iznad svega Aleksandra Vučića, i u hodu upakuje drukčiju, a na osnovu prekupljenih stranaka i njihovih lidera. Mediji pod Đilasovom kontrolom i u tajkunskom posedu već su ga proglasili novim premijerom i to bez ikakvih izbora. Uz rame mu je već dosadašnji glavni konsiljero i najviše rangirani oficir žutog kartela Miodrag - Miki Rakić. Da bi se pokazalo pravo lice državne politike žutog kartela, tu je i Bojan Pajtić, najmoćniji zagovornik vojvođanerskog separatizma. Najveći pobornik amputacije Vojvodine je ključni čovek žutog kartela. Sa Đilasom na čelu DS-a je oporavljen, sada je to Žuti kartel Plus.

Đilas Plus ne samo da nema nikavu ideologiju ili bilo koju sistematizovanu i logičnu ideju, već, dosledno, uopšte i ne daje bilo kakve političke izjave. Zar to ne zaslužuje divljenje? Njegova poslednja izjava se ticala Tadićevih kupaćih gaćica. I to bi dosta da padnu i gaćice i Tadić. I to bi dosta da Đilas uzme vođstvo u Žutom kartelu Plus, i to onako u tišini. Kako i dolikuje takvoj oragnizaciji. Sve onako pevušeći stihove pesme iz filma "Kum": "Govori tiše, jer mogli bi nas čuti."

"Tiše", jer nemamo više vremena za gubljenje. Ako nije moglo fino, nema druge nego preduzeti prave mere protiv srpske vlade i protiv srpske omladine. Te mere moraju biti efikasne i dobro osmišljene. I naravno - moraju se preko medija dobro upakovati. Kolebljivce i smutljivce, i sve vrste i podvrste srpskih nacionalista i boraca potiv sistemske korupcije pod hitno bi trebalo ukloniti sa javne scene. Ako podršku Đilasu, Krkobabiću junioru, Mikiju Rakiću, Bojanu Pajtiću i tajkunskim seniorima sada ne damo, kada ćemo. Niko nam neće biti kriv ako skliznemo sa pravog evropskog puta.

A evropski put je jasan da ne može biti jasniji. I dostojno ga je opevao Matija Bećković u svojoj novoj knjizi "Kada budem još mlađi", da posle ne bude da neko nije znao šta je i kako je to trebalo, i šta bi danas trebalo činiti da se bude u EU.

Pa, u pamet se omladino.

Nastavak na Vesti-online.com...