Izvor: S media, 31.Maj.2010, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bure baruta utihnulo pred Evropom
Prostor koji je nekada bio simbol blagostanja - Titova Jugoslavija - prošao je buran krvavi put od balkanske kasapnice devedesetih do ”regiona”, koji se sprema da u ovoj deceniji otvori novu istorijsku stranicu i kolektivno upliva u Evropsku uniju!
Šest nezavisnih država - od Vardara pa do Triglava - nije više obeleženo kao ”bure baruta” na evropskom i svetskom globusu. Slovenija, koja je prva iskoračila iz SFRJ, već je odavno u evropskoj porodici, a Srbija, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Hrvatska, Crna Gora, BiH i Makedonija, približavaju se korak po korak ka Briselu. Kada sve države pristupe EU, ponovo će pasti granice između bivših država ”velike Juge”.
Do tada, između zemalja čiji su građani prošli kroz pakao užasnog građanskog rata, ostalo je mnogo neraščišćenih računa. Bez lažnog bratstva, a na bazi interesa i nužnog zajedničkog života, svi moraju da iskorače ka pomirenju i dogovoru. Pred regionalnu konferenciju u Sarajevu EU - zapadni Balkan, koja se održava 2. juna, ”Novosti” istražuju odnose između nekadašnjih ”bratskih” republika.
Koliko su države spremne da pogledaju istini u oči, da priznaju svoje grehove? Da se izvine drugima? Da li su ta izvinjenja recipročna? Hoće li uopšte doći do velikog pomirenja i koliko od toga zavisi ekonomski razvoj, rešavanje socijalnih problema na desetina hiljada ljudi koji su ostali bez zavičaja?
Odgovore na ta pitanja potražili smo od državnika u regionu, ambasadora, intelektualaca, pripadnika NVO sektora, ekonomista, analitičara.
Slovenija advokat svima
Samuel Žbogar, šef diplomatije Slovenije, smatra da je glavna sila pomirenja na zapadnom Balkanu ”težnja naroda u regionu ka uključenju u evropske integracije”.
- Zajednička težnja evropskoj budućnosti, želja da se zajedno živi unutar EU i spremnost na reforme, koje su za to potrebne, ujedno su nepovratni put ka pomirenju na Balkanu - kako na simboličnom, tako i na praktičnom nivou političke, privredne i kulturne integracije - rekao je za ”Novosti” Žbogar.
Zvaničnik iz Ljubljane tvrdi i da Slovenija sve vreme daje veliku podršku zemljama zapadnog Balkana.
- Naša uloga sastoji se u podršci državama na putu evroatlantskih integracija i promociji međusobne saradnje. Tesne veze i saradnja koji se temelje na međusobnom poštovanju, glavni su pokretač razvoja i napretka. Unutar EU, Slovenija dosledno i sada već tradicionalno igra ulogu advokata zapadnog Balkana, u smislu da se odlučno i iskreno zalažemo da se EU proširi na zapadni Balkan. Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su neizbežna komponenta napretka ka EU.
Prema Žbogarovim rečima, sa širenjem, koje će se zasnivati na ispunjavanju dodatnih uslova biće završen proces pomirenja i stabilnosti na zapadnom Balkanu.
- Trenutna klima u svim državama zapadnog Balkana je pozitivna. Sve države regiona su izrazito usmerene ka ojačavanju međusobnih veza u čemu ih najviše stimuliše zajednička evropska perspektiva.
Hrvatska ključ saradnje
Posle izbora novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića, započela je i ofanziva dobrih odnosa između Beograda i Zagreba. Hrvatski ambasador u Srbiji Željko Kuprešak kaže da su odnosi između naših dveju zemalja u ”brzom usponu”, što daje pozitivan impuls celom regionu.
- Odnosi između Srbije i Hrvatske su definitivno ključ regionalne stabilnosti. Uz ovakvu političku dobru volju, pozitivnu atmosferu koja je stvorena na obe strane, brže će se rešavati sva pitanja zaostala iz prošlosti, a koja su godinama gurana pod tepih - kaže, za ”Novosti”, ambasador Kuprešak.
Sve to, smatra on, ubrzava i EU integracije celog regiona.
- Inicijative za regionalnom saradnjom stižu iz Beograda i Zagreba, ali i Podgorice, Sarajeva, Skoplja. Na to se blagonaklono gleda u EU i sigurno će nam svima pomoći da postanemo punopravni članovi evropske zajednice.
Sarajevo traži poverenje
Boriša Arnaut, ambasador BiH u Beogradu, podseća da su oni sa Hrvatskom započeli proces pomirenja pre 10 godina, i praktično ga i završili.
- Sa Crnom Gorom smo došli do stadijuma gde nemamo otvorenih pitanja. Što se više budemo pribiližavali EU i što granice budu manje važne, saradnja u regionu biće još veća. Sve nas na ovim prostorima mnogo toga više spaja nego što nas razdvaja. Najbitnije je da se svi svedemo na svoju meru. Bilo kakvi pokušaji nametanja volje drugom, mogu samo produbljivati nepoverenje i odugovlačiti pomirenje.
Po Arnautu, dve stvari su prepreka ka pomirenju: nedostatak poverenja i neprihvatanje istorijskih činjenica.
- Činjenica je da je Crna Gora najviše odmakla u procesu pomirenja. Njihovo rukovodstvo se gotovo odmah ogradilo od svih nedela bivšeg režima, uputilo iskreno izvinjenje žrtvama, i preduzelo aktivne korake ka pomirenju i obnovi poverenja. Jer, još se u nekim političkim krugovima predominantno razmišlja kako nekoga nadmudriti, a to troši strašno mnogo energije i odvlači pažnju od suštinskih stvari. Što se istorije tiče, na kraju, ipak, postoji samo jedna istina - sve ostalo je percepcija koju neko ili stvara ili u koju sami sebe pokušavamo da uverimo. Ključ za pomirenje je prihvatanje istine, odnosno golih činjenica.
Srpska još strahuje
U okviru BiH, Republika Srpska prvo mora da izgladi odnose sa drugim entitetom, pa tek onda da razmišlja o regionu. Milorad Dodik, premijer RS, smatra da narodi moraju da žive zajedno i da isključe bilo kakvu mogućnost
novog nasilja i sukoba, bez obzira na to da li je istinsko pomirenje moguće ili ne.
- Istorijsko opterećenje je ogromno, ali moramo uspostaviti suživot uz sve ono što predstavlja nasleđe prošlosti i ”istine” koje se razlikuju. Svaki narod ovde ima strah koji je baziran na negativnom iskustvu iz prošlosti.
Dodik kaže i da je ”Srbija izrekla velika izvinjenja”, ali da ona ”ne doprinose mnogo ako nisu svi spremni da na isti način, pod istim okolnostima i u istim situacijama reaguju”.
- Apsolutno je logični i civilizacijski čin osuditi zločin. Ali, osude neće značajno promeniti istorijsko nasleđe, stereotipe i mnoga nerešena pitanja, ali svakako doprinose relaksaciji.
Makedonci našli formulu
Predsednik Republike Makedonije Đorđe Ivanov, ekskluzivno za ”Novosti”, izneo je svoje viđenje mogućeg pomirenja naroda u regionu, ukazujući na evropsko i svetsko iskustvo.
- Evropsko i svetsko iskustvo pokazuje da je pomirenje moguće i ostvarljivo, ali da zahteva ogromnu posvećenost i mnogo truda. U slučaju Balkana, to pomirenje ne samo da je moguće, već se i ostvaruje, u dubokoj je fazi integrisanja. Model je tu, formula je poznata, to je zajednička evroatlantska integracija. Članstvo u NATO balkanskim zemljama otklanja onu opasnost od bezbednosnih pretnji, bez čega ne možemo da gradimo uslove međusobnog poverenja.
Ivanov kaže i da to pomirenje postavlja osnovu ekonomske unije, u kojoj se stvara jedan stepen integrisanosti posle kojeg se stari animoziteti definitivno ostavljaju po strani.
Crna Gora puna sumnje
Crnogorski zvaničnici kao da nisu optimisti. Tako, Miodrag Vuković, šef Odbora za inostrane poslove crnogorskog parlamenta, ne veruje da će u bliskoj budućnosti doći do pomirenja naroda na Balkanu.
- U svim zemljama jača demokratija, ali su i dalje ”žive” retrogradne snage, tako da o punom pomirenju, nažalost, ne može biti govora - tvrdi Vuković.
On priznaje da Beograd i Podgorica imaju štošta da zamere jedno drugom. Kao poslednji u nizu ”hladnih talasa” koji je dunuo u odnosima naših dveju zemalja, Vuković vidi ponašanje Srbije na poslednjim izborima u Crnoj Gori.
- Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari Srbije, što se ne može reći u obrnutom slučaju. Upozorenja Podgorice da se to ne sme raditi nisu, koliko vidim, mnogo uzbudila vlasti u Beogradu.
Priznavanje Kosova Vuković ne vidi kao ”zabijanje noža u leđa” Srbiji:
- Crna Gora je uradila ono što i četiri petine članica EU i NATO. Mi nismo antisrbi, niti mislimo loše Srbiji. Beograd pokušava da vodi politiku i EU i Kosovo, a bojim se da ne može oboje.
Boris Tadić : Istina vodi u pomirenje
Za Srbiju je pomirenje u regionu apsolutni imperativ, a Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici pokazatelj je apsolutne posvećenosti naše države ponovnom uspostavljanju poverenja i dobrosusedstva.
Za nas izmirenje predstavlja moralni imperativ, a da bi se do njega došlo, mora se reći istina - neulepšana, zasnovana na činjenicama, istina o krvoproliću koje ne sme nikada više da se ponovi na našim prostorima.
Izmirenje shvatamo i kao kategoričku osudu i distanciranje od zločina pojedinaca koji su lažno tvrdili da deluju u naše nacionalno ime, kao i od politike koja je podržavala nasilje i mržnju.
Preuzimanjem inicijative u procesu regionalnog izmirenja, Srbija je otvorila vrata ostalima, čvrsto verujući da zajedno možemo da izgradimo sigurnu i prosperitetnu budućnost za sve građane, na našem zajedničkom putu ka Evropskoj uniji.
Srbija je donoseći Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici pokazala hrabrost i istorijsku zrelost. Ali, tokom građanskih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, sve strane u sukobu činile su užasne zločine, zato se nadamo da će i skupštine drugih zemalja našeg regiona smoći snage da se suoče sa istinom i osude zločine prema nevinim srpskim žrtvama.
Prihvatanje svog dela odgovornosti za ono što se desilo u prošlosti, sastavni je deo demokratskog jačanja svake zemlje. To je neizostavan korak u unapređivanju mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu.
