Izvor: RTS, 18.Jul.2012, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugari i Rumuni pod budnim okom EU
Novi izveštaj o poštovanju demokratije i pravne države u Rumuniji i Bugarskoj predstavljen u Briselu. Žoze Manuel Barozo kaže da sa "velikom pažnjom" prati razvoj Rumunije i poštovanje obaveza koje je preuzeo premijer Viktor Ponta.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo predstavio je u Briselu izveštaj o poštovanju demokratije i pravne države u Rumuniji u okviru Mehanizma o saradnji i nadgledanja napretka u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije, preneto >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je u Bukureštu.
Izveštaj koji je Barozo predstavio, daleko je blaži i objektivniji od nacrta koji je sinoć objavila Evropska komisija, u kojem je oštro kritikovana Vlada i koji traži od Rumunija da ispuni određene zadatke, mnogi od kojih su već davno ispunjeni ili uopšte ne predstavljaju problem.
Barozo je rekao da sve zemlje članice treba da poštuju demokratiju i pravnu državu - glavne principi Evropske unije.
Naveo je da će s "velikom pažnjom" biti i dalje nadgledan razvoj Rumunije i poštovanje obaveza koje je preuzeo premijer Viktor Ponta što se tiče poštovanja pravne države i nezavisnosti pravosudnog sistema.
Barozo je rekao da su događaji u poslednje tri sedmice u Rumuniji izazvali zabrinutost u Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji, i da je to "poljuljalo" poverenje u Rumuniju.
Predsednik Evropske komisije je ocenio da premijer Viktor Ponta ima zasluge u razjašnjavanju nekih problema, da se sa njime sastao i nekoliko puta razgovarao, usled čega se nada da će preostali problemi biti rešeni.
Barozo je rekao da je posle tog dijaloga Rumunija napravila "korak unazad sa ivice provalije", ali će biti potrebno da poštuje svoje obaveze i dodao da će se nadgledanje nastaviti.
Bugarska je prošla nešto bolje, a odluka o prestanku nadzora odložena je za oktobar. Od vlasti u Sofiiji Brisel traži da više poštuje nezavisnost sudija i da se ozbiljnije uhvati u koštac sa korupcijom na visokom nivou.
Bugarski premijer Bojko Borisov kaže da se u izveštaju priznaje napredak bugarskih vlasti i niz važnih ustavnih i zakonskih reformi od 2007. godine.
"Treba uraditi još da bi popravili ocenu", istakao je bugarski premijer.
Izveštaj o borbi protiv kriminala i korupcije u Bugarskoj prati i vest o hapšenju bugarskog poslanika zbog mita od 25.000 evra.
Novi izveštaj do kraja godine
Barozo je istakao da će do kraja godine biti objavljen novi izveštaj o merama koje Rumunija tek treba da uradi.
Premijer Ponta je ocenio da je izveštaj Evropske komisije uravnotežen i objektivan, a Vlada će nastaviti kao i do sada da primennjuje zakon i poštuje demokratiju i pravnu državu.
"Treba da strogo poštujemo sve što smo obećali kako bi dokazali istinu i pokazali da smo bili kompromitovani, u jednom ratu koji vode ljudi iz zemlje iz političkihh razloga, protiv Rumunije" rekao je Ponta i istakao da je zbog toga "nezasluženo stvoren nepovoljan utisak o Rumuniji, koji treba da se popravi".
Ponta je naveo da osim pitanja korupcije kojom se bavi izveštaj Evropske komisije, Rumunija ima i druge velike probleme sa pravosuđem, u smislu dugogodišnjeg teškog funkcionisanja, zbog desetine hiljada predmeta koje blokiraju sudski sistem, što pogađa obične Rumune.
O dobrom pravosuđu može se govoriti samo ako ono rešava brzo i operativno pitanja svih Rumuna, a to čime se bavi Evropska komisija odnosi se samo na korupciju, naveo je Ponta.
Ponta je naglasio da je prihvatio neke mere u vezi sa referendumom o
smenjivanju predsednika Trajana Baseskua, sa kojima njegova partija nije u potpunosti saglasna, ali u sadašnjoj situaciji za njega je važnije da Rumunija bude evropska država, jer on u to veruje.
Postepeno, kako je rekao, istina će se dokazati. Poslednjih sedmica Rumuniju su oštro kritikovali evropske institucije, neke evropske zemlje, prvenstveno Nemačka, svetski mediji, svi u istom glasu da je Vlada Viktora Ponte "izvela državni udar", da krši Ustav, zakone, demokratiju, ne priznaje Ustavni sud i vodi zemlju na putu autoritarizma.
To su, tvrdi Ponta, sve klišei koje iznosi Baseskuova Demokratska liberalna partije.
Sve je to počelo pošto je 5. jula parlamentarna većina smenila predsednike Senata i Poslaničkog doma rumunskog parlamenta, a 6. jula i predsednika Republike Trajana Baseskua što će biti potrebno da se potvrdi na referendumu.
Ustavom je predviđeno kao zakonito smenjivanje predsednika države referendumom, a smenjivanje predsednika oba doma rumunskog parlamenta je takođe zakonom predviđeno u slučaju da se menja parlamentarna većina.
