Izvor: Politika, 26.Sep.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brzi internet u svakom selu EU do 2020.
Prema planovima koje želi da sprovede u delo Evropska unija, za tri godine svaki građanin zemalja članica trebalo bi da ima brzi internet. Da bi ovaj cilj bio postignut, potrebno je proširiti mrežu kablova od staklenih vlakana
Primerena kablovska tehnika je „digitalni kiseonik“ evropskog blagostanja, smatra komesarka EU Neli Kros koja je nedavno predstavila nacrt novogzakona. Ta tehnika se primenjuje u mnogim oblastima, od internet-televizije, preko video-konferencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa do daljinske medicinske dijagnoze. Ali, Evropska unija je u opasnosti da postane digitalno marginalizovana.
„Evropa ima najgušću mrežu kablova za brzi internet na svetu. Ali, i pored toga, samo četvrtina Evropljana ima odgovarajući priključak. A ostatak sveta nas sustiže. Ja ne mogu da sedim skrštenih ruku i gledam kako se naše firme nadmeću sa firmama u Aziji, čiji internet je sto puta brži nego naš. Nemogu da dopustim da naša prednost propadne“, kaže ona, a prenosi Dojče vele.
Komesarka želi da za tri godine svaki Evropljanin ima priključak za brzi internet. Godine 2020. bi najmanje polovina domaćinstava imala takav priključak. Dok se to ne ostvari, mora da se učini još mnogo šta.
Kablovska mreža nije dovoljno gusta u svimseoskim područjima. Za privatne firme se ne isplati da na takva područja postavljaju mreže kablova od staklenih vlakana. „Ovde govorimo o mnogo novca, 200 milijardi ili više. Ali, moramo znati da nećemo naći investitora ako uslovi budu nesigurni”, objašnjava i ekonomske preduslove evropska komesarka.
Teuslove trebalo bi da razradi Komisija, u saradnji sa Evropskim parlamentom i članicama Evropske unije. Tu bi trebalo naći pravu ravnotežu. Dobit za onoga ko izdvoji novac mora biti dovoljno velika da bi mu se investicija isplatila. Toliko novca imaju samo velika preduzeća. „Evropi su potrebni podsticaji za investicije i konkursi kako bi mogle da se stvore brze i moderne mreže. Iako firme za telekomunikacije moraju da ulažu ogromne investicije, ne smemo da rizikujemo da ovaj novi prelaz dovede do monopolizacije telekomunikacione mreže”, dodaje Neli Kros.
Zbog toga bi kvazimonopoliste poput „Dojče telekoma“ trebalo primorati da svoje mreže kablova sa staklenim vlaknima stave na raspolaganje i drugima, ali po ceni koja će biti realan odraz investicionih troškova.
O ravnoteži između podsticaja za investiranje i samog konkursa trebalo bi da se staraju nacionalni uredi za regulisanje tržišta. Neli Kros ističe da je u ovom mamutskom projektu pomoć države dobrodošla – dokle god ne kvari konkurentnost u Evropskoj uniji.
Brzi ili širokopojasni internet i u zemljama van Evropske unije često predstavlja skupo zadovoljstvo zbog monopolskog položaja određenih operatera. Pravilek za takvu situaciju jeste konkurencija, koja dovodi do sniženja cena.
objavljeno: 26/09/2010
