Izvor: Vesti-online.com, 05.Apr.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Briselske lekcije

Kakvo god rešenje bilo dogovoreno za Kosmet, ono će biti na štetu Srba i Srbije. Uz to, sasvim je izvesno da nema ništa od prijema u EU i dobijanja datuma za početak pregovora. Imajući ovo u vidu, čini se da su okončani pregovori u Briselu poslednja prilika da Srbija - okrene list.

Radivoje Petrović

Prihvatajući neokolonijalne principe Zapada koji se svode na razdrobljenost, slabljenje i minimalizaciju srpskog korpusa na Balkanu, srpski državni vrh doveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je sebe u predvidljivu poziciju: šta god odlučili, kajaće se. Zato postpregovaračka panika u Beogradu više liči na prepovijanje srpske javnosti da lakše prihvati kapitulaciju i gubitak Kosmeta, nego na državnički odgovoran odnos prema budućnosti zemlje, koja se svakako ne iscrpljuje ulaskom u EU.

Ovakav utisak postaje realniji kada se samo ovlaš pređe preko onoga što je Srbija u dosadašnjem toku pregovora u Briselu propustila da koristi kao svoju prednost i argumente. Pri tome smo došli u poziciju da Srbima na Kosmetu ne samo da nije ostalo ništa od Ahtisarijevog plana, koji smo nekada glatko odbijali, nego im se iz Prištine, uz političku logistiku Zapada, nudi manje od onoga što garantuju Ustav i zakoni Kosmeta.

Jedini pravni akt koji reguliše prisustvo međunarodne zajednice na Kosmetu je Rezolucija 1244, koju je retko ko u pregovorima poslednjih nedelja i pominjao, iako je ona osnov za civilno prisustvo i brana ignorisanju Saveta bezbednosti, kad je reč o Kosmetu i mandatu OUN u rešavanju tamošnjih konflikata.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije nije se libio da javno pozove na učešće u pregovorima ministre spoljnih poslova Britanije i Nemačke, uprkos ucenama i ultimatumima koji stižu Srbiji iz njihovih zemalja, a da se nikada niko nije setio da u taj posao pokuša da uključi Rusiju. Pre svega zbog činjenice da se spoljnopolitička koncepcija Rusije zasniva na principima prava, pravde i ravnopravnog dijaloga nasuprot diktatima i pristrasnosti Vašingtona, Berlina i Brisela. I još važnije, jer je ruski ambasador u Srbiji nedavno ponudio da se u ovim teškim vremenima "priključimo životnoj snazi Rusije".

Zašto srpsko državno rukovodstvo ostaje nemo na ovu ponudu?

Osim što je stalna članica Saveta bezbednosti, Rusija je jedini istinski privržen prijatelj Srbiji, pa u situaciji kada smo na pregovorima bez saveznika, dobro bi nam došli politički mišići upregnuti u funkciji nepriznavanja nezavisnosti Kosmeta, oslanjanja na Savet bezbednosti OUN i Rezoluciju 1244, što je polazna ruska pozicija u politici prema Kosmetu. Danas je sve to zatrpano nejasnim ovlašćenjima zajednice srpskih opština, što se na kraju i ne prihvata, ali poništava temelje nekog budućeg kosmetskog rešenja u interesu Srba.

Činjenica da se uprkos pregovorima sprovodi etničko čišćenje Srba sa Kosmeta "mirnim sredstvima" i uz podršku Zapada, da se terorističke formacije nekadašnje OVK pretvaraju u zvaničnu armiju Kosova u formi Kosovskog zaštitnog korpusa i usput zagovara paternalizam prema Albancima u regionu, nameće potrebu da se o svim rešenjima više pitaju lokalni Srbi sa Kosmeta. Najava da će i oni krenuti putem samoorganizovanja sa Kosmeta, kojim su nekada krenuli Albanci iz Srbije, govori o dometu do sada vođene politike i učinku Brisela.

Zašto smo danas u ovoj situaciji postaje jasnije kada se imaju u vidu dva vrlo autoritativna mišljenja vezana za našu politiku "i Kosmet i EU": u jednoj od sedam tačaka uslova nemačkih parlamentaraca doslovce se, pored granica, zahteva i "promena svesti Srba na severu Kosova", dok ugledni Noam Čomski procenjuje da je "Evropa veoma rasistički nastrojena prema ideji da u Uniju uđu Srbi".

Šta bi još Srbima trebalo da se dogodi, pa da Srbija - okrene list? Ma koliko to bilo bolno i teško biće nam lakše nego da se dobrovoljno odreknemo sebe.

Nastavak na Vesti-online.com...