Izvor: Politika, 19.Maj.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brisel ne bi da ponavlja „kiparsku grešku“

Dokle god ima država u EU koje ne priznaju Kosovo nema osnove da Evropska komisija ili bilo ko drugi zahteva da Srbija normalizuje međudržavne odnose sa Kosovom, kaže diplomatski izvor iz Evropske unije

Beograd pre ulaska u Evropsku uniju mora normalizovati odnose sa Prištinom,  jer EU ne sme dozvoliti da joj se ponovi „kiparski scenario”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poruke su koje nekoliko godina sporadično stižu iz Brisela, a ponovo su ovih dana aktuelizovane. Da li se zapravo Srbija na vreme „podseća” da bez priznavanja kosovske nezavisnosti ne može računati na pristupanje evropskoj porodici uprkos tome što ni neke članice EU nisu priznale Kosovo? Za predstavnicu za štampu komesara za proširenje Štefana Filea Natašu Batler normalizacija odnosa Srbije i  Kosova „nije ništa novo”, dok Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, „pretpostavlja” da Evropa neće ponoviti „kiparsku grešku”.

Kako je više puta ponovio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, Srbija mora sve da učini da nikada ne dođe u situaciju da joj se postavi pitanje „ili Kosovo ili Evropa”. Ukoliko ipak do toga dođe, on tvrdi da za Beograd neće biti dileme. „Ako bi sadašnja Vlada Srbije bila pred takvom odlukom, ona ne bi imala drugog izbora osim da odustane od evropskih integracija”, naglasio je Jeremić više puta.

Da li će i koliko dugo Srbija moći da izbegava takvu situaciju u kojoj će morati da se opredeli za neku opciju? U jednoj depeši iz Ministarstva spoljnih poslova Francuske koju je u decembru prošle godine objavio Vikiliks, od administracije SAD i EU Francuska traži da zajednički „stave do znanja Srbiji da nije moguće da postigne pobedu o pitanju Kosova i uđe u EU”. U ovom dokumentu, koji je potpisao pomoćnik sekretara za kontinentalnu Evropu Rolan Galarag, kaže se između ostalog da će „Srbija morati da prizna Kosovo ako želi da uđe u EU i da će Srbi pre prijema morati da reše ključna pitanja sa Kosovom, koja se tiču pravosuđa, policije, carina, saobraćaja, poljoprivrede, kao i sve razlike o pitanju imena i terminologije. Rekli smo im da ne želimo još jedan Kipar”.

Srbija je, međutim, kako kažu sagovornici „Politike”, godinama daleko od EU pa je besmisleno da sada troši vreme i energiju na ovu priču. Izvor „Politike” u briselskim diplomatskim krugovima ističe da niko ne može da predvidi kakvi su sve raspleti u odnosima između Beograda i Prištine mogući kroz pet ili deset godina. Uostalom, koliko do juče, niko od zvaničnika se nije usuđivao da javno govori o eventualnoj podeli Kosova, a u protekle dve nedelje to su spomenula čak dvojica srpskih državnih zvaničnika–zamenik premijera Ivica Dačić i šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović.

Dokle god u EU ima država koje ne priznaju Kosovo nema ni pravne ni političke osnove da EU, Evropska komisija ili bilo ko drugi zahteva da Srbija normalizuje međudržavne odnose sa Kosovom, ističe nas sagovornik. On smatra da je Nataša Batler napravila veliku grešku jer kao predstavnik EK koja ne priznaje Kosovo kao državu ne može da govori o „normalizaciji” odnosa Kosova i Srbije. „Druga je stvar kada se govori o tome da Srbija treba da reši problem Kosova jer je to politički zahtev i Srbija nije jedini akter–tu su UN, EU, Rusija koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti”.

Naš sagovornik smatra da će ovo pitanje postati aktuelno tek 2020–2022. godine jer nije realno očekivati da će pre toga Srbija završiti pregovore o članstvu u EU. Tada se, kako kaže, može pred Srbiju postaviti pitanje da li 150.000 Srba koji su ostali na Kosovu od čega 70.000 na jugu, „vrede” neulaska u EU.

Savetnik Isak fonda u Srbiji Milan Pajević slaže se sa ovim stavom. „To je suviše hipotetička tema. Mi smo sada strašno daleko od ulaska u EU i to pitanje se ne postavlja. Ko zna šta će sve dešavati u međuvremenu. Treba gledati šta sada može da se uradi kada su počeli pregovori Beograda i Prištine. Oni će sigurno dati nekakve rezultate koji će bar malo olakšati život ljudima na Kosovu i u Srbiji”, ističe Pajević.

Prema njegovim rečima politička rukovodstva u Beogradu i Prištini nisu bila usmerena na to kako da se popravi život stanovništvu. Zato je, kaže, morala da se umeša EU i da pogura taj dijalog kako bi se rešile gomile „sitnih” stvari kojima zagorčavaju život.

„Tek posle treba da se ide na krupnije teme kao što su bezbednost, ekonomija, zapošljavanje. Politička rukovodstva u Prištini i Beogradu trebalo bi da vode računa da li zaista žele u EU kao što pričaju”, zaključuje Pajević.

Postavljanje Srbije pred dilemu EU ili Kosovo za dr Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka, značilo bi poraz naše diplomatije. Jasno je, kako kaže, da EU neće probleme sa susedima i neće da se širi tamo gde bi mogla da dobije nezgodne susede.

„Jedan od razloga zašto Turska ne može da uđe u EU nije samo u tome što je muslimanska zemlja i što ih ima kao Nemaca nego zato što ima problematične arapske susede na svojim granicama. EU tako reaguje jer ne žele da uvoze probleme. Oni računaju ako primimo Srbiju, ona će blokirati Kosovo kao što je do juče Slovenija Hrvatsku ili Grčka Makedoniju. I zato neće problematične članove”, ocenjuje dr Simić.

J. Cerovina

objavljeno: 20.05.2011.

Nastavak na Politika...

Studio B: EK: Priznanje Kosova nije zvaničan uslov za Srbiju