Izvor: Politika, 27.Avg.2010, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brisel hoće da posreduje u pregovorima

Todorić: Srbija treba da razgovara o autonomiji za Srbe na Kosovu. – Vukadinović: Nemamo nijedan razlog da prihvatimo promenu rezolucije

Dan nakon posete nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea Beogradu analitičari su uglavnom saglasni da je njegov cilj bio da Srbiji prenese poruku da se od nje očekuje ublažavanje teksta kosovske rezolucije koju je podnela Generalnoj skupštini UN. Procene o tome koliko prostora za dogovor u stvari ima i treba li Srbija da pristane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na izmene koje traži deo Evropske unije se, međutim, razlikuju. Diplomatski izvor „Politike” iz Brisela podseća da Vestervele nije ni mogao da nastupi u ime cele EU, već da je u stvari izneo predlog iza koga stoji Nemačka sa svojim zapadnoevropskim partnerima koji su priznali nezavisnost Kosova.

U pojedinim inostranim medijima spekuliše se da je Vestervele, uz zamenu za promenu rezolucije koja bi podrazumevala izbacivanje mogućnosti da se ponovo otvore pregovori o statusu, ponudio Beogradu eksteritorijalnost pravoslavnih manastira na Kosovu, posebni status za Srbe južno od Ibra, kao i faktičko priznanje statusa kvo na severu Kosova. Beograd je, kako se spekulisalo u medijima, nudio mogućnost dogovora o rezoluciji u zamenu za određivanje datuma dobijanja statuta kandidata za članstvo u EU. Naš izvor, međutim, tvrdi da, sve i da je postojala volja za takav dogovor, Vestervele nije imao ovlašćenja da na taj način pregovara. Mogao je samo da obeća srpskim vlastima prosleđivanje kandidature iz Saveta ministara u Evropsku komisiju.

Urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović misli da nemački ministar spoljnih poslova nije u Srbiju mogao da donese nikakvu novu šargarepu.

„On nema šta da nam ponudi sem osmeha i obećanja o podršci kandidaturi i možda neku tehničku stvar, poput toga da će nam poslati upitnik o članstvu u EU. U suštini, niti će naše šanse za ulazak u EU biti veće ako prihvatimo izmenu rezolucije, niti će ako odbijemo naši odnosi sa EU biti lošiji, jer smo sa zemljama koje su priznale Kosovo već duže vreme u konfliktu niskog intenziteta”, objašnjava Vukadinović. On smatra da Srbija nema nijedan razlog da prihvati promenu rezolucije, ukoliko nam je to zaista zatraženo. „Ako bi Srbija na to pristala to bi bila kapitulacija, jer bi time odustala od poslednje, makar i simbolične, principijelne linije odbrane Kosova i Metohije. Srpski predlog je već dovoljno umekšan i kompromisan i ako je i ta forma neprihvatljiva, posle toga sledi kapitulacija, nakon koje Srbija neće imati obraza da od drugih država traži da ne priznaju nezavisnost Kosova”, smatra Vukadinović.

Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku misli, međutim, kaže da „Srbija treba da iskoristi mali prostor koji ima za dogovor da bi osigurala široku autonomiju za Srbe na Kosovu i zaštitu manastira”. Ukoliko bi to odbila, po njegovoj oceni, EU bi smatrala da više nema o čemu da se razgovara u vezi sa Kosovom. „Mislim da je za nas moguć neki srednji put, da Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, ali da pristane na tehničke pregovore sa Prištinom, koji bi se odvijali uz posredovanje EU. Jer, u EU, kao što znamo, ne postoji saglasnost oko nezavisnosti Kosova, ali postoji konsenzus oko neophodnosti razgovora Beograda i Prištine.

EU želi da ona rešava pitanje Kosova i da pokaže da je relevantan faktor na međunarodnoj sceni. Ona to vidi kao svoje dvorište i ne želi da to rešavaju Rusija i SAD”, ističe Todorić.

On objašnjava da i nije toliko bitno da li će doći do promene teksta rezolucije jer je suština u tome da je srpskoj političkoj eliti potrebno vreme da se privikne na realnost i da za to pripremi javnost. „Zato ona sada ima dve mogućnosti ili da prihvati da u rezoluciju ubaci zahtev koji bi sadržao poziv na tehničke pregovore, ali može i da ide sa ovom rezolucijom i da doživi slavan poraz, pa da onda time opravda to što pristaje na tehničke pregovore”, dodaje Todorić.

„U svakom slučaju, najporaznije bi bilo da Beograd opet dobije etiketu nekog ko opstruira proces, jer bismo to onda platili time što bi nestale paralelne institucije Srba na Kosovu, oni bi se sve više udaljavali od Beograda i sve više bi bili upućeni na Prištinu. Tada ne bi imali nikakve šanse da dobiju kulturnu, obrazovnu, pa čak i neku vrstu finansijske autonomije o kojoj sada još može da se pregovara”, kaže Todorić.

G. Novaković – J. Cerovina

-----------------------------------------------------------

EU smatra da je Kosovo srpski sused

Da li je Vestervele zvaničnom Beogradu, kako neki tumače, jasnije nego do sada poručio da ne mogu da računaju na ulazak u EU ukoliko ne prihvate da im je Kosovo sused? I Vukadinović i Todorić kažu da ta poruke nije nova, mada naši zvaničnici često nisu želeli da je čuju. Diplomatski izvor iz Brisela objašnjava da zaista formalno takav uslov ni ne postoji, ali da „na političkom nivou možete da uspostavite bilo kakvu kopču ako vam je do toga”. On dodaje da jedan deo zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, ali i Austrija i Italija, ne želi da se te dve stvari povezuju. Takođe, Evropska komisija ima drugačiji pristup nego zemlje koje izričito insistiraju na povezivanju te dve stvari, kao što su Nemačka, Francuska, Belgija i Holandija. Naš sagovornik naglašava i da je zanimljivo da SAD i Velika Britanija, koje su najveći zagovornici kosovske nezavisnosti smatraju da ne treba zaustavljati evropske integracije.

objavljeno: 28/08/2010

Nastavak na Politika...