Izvor: Press, 18.Nov.2015, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brine: Prioritet su reforme
Fokus zemalja zapadnog Balkana na putu ka EU, prema oceni Evropske komisije (EK), treba sada da bude na primeni reformi, a ne donošenju zakona, istakao je šef jedinice u Direktoratu za proširenje Evropske komisije Bernard Brine.
On je, novinarima u Sarajevu, kazao da je EK objavila izvestaj o napretku u kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je identifikvala ključne oblasti u kojima su neophodne reforme.
Prema njegovim rečima to su vladavina prava i osnovna prava, poboljšanje upravljanje ekonomijama, kao i poboljšanje javne administarcije.
"To su tri ključna prioriteta za reforme u cilju napretka na putu ka EU", poručio je Brine.
On je kazao da je preporuka EK da se fokus ne treba usmeriti na donošenje zakona, već na implementaciju konkrenih reformi, koje su identifikovane pojedinačno za svaku zemlju.
U oblasti ekonomije, kako je rekao, postoji zadatak da zemlje sprovode godišnje programe reforme.
"Imamo preporuke za svaku zemlju. Fokus je sada na primeni, a ne na donošenju zakona. Treba donositi mere kako bi bilo napretka", zaključio je Brine.
EU od zapadnog Balkana traži isto što i od članica
Evropska unija (EU) od zapadnog Balkana na putu ka članstvu ne traži više nego od svojih članica, ali su se ciljevi pomerili i sve su zahtevniji i prema članicama, ocenio je Brine.
Na panelu "Ekonomske reforme, konkuretnost i fiskalna konsolidacija - osnova za radna mesta i ekonomski rast na zapadnom Balkanu", u okviru konferencije "Regionalna saradnja u jugoistočnoj Evropi - zajedničkim radom napred ka EU" u Sarajevu, Brine je rekao da se EU posle finansijske krize i dalje suočava sa egzistencijalnom krizom, na šta ukazuje činjenica da je glavna tema trenutno da li će preživeti šengenski sporazum.
EU međutim, naglasio je on, nije izgubila interesovanje za zapadni Balkan.
"Mi samo insistiramo na uslovima, jer želimo da zemlje regiona, kada se pridruže budu potpuno spremne i mogu da koriste prednosti tržišta, te budu dobre zemlje članice", rekao je Brine.
On je kazao da ne postoji nedostatak interesovanja, već samo insistiranje na ispunjavanju preduslova.
Istovremeno je istakao da "su se ciljevi pomerili".
"Finansijska kriza je promenila značajno ekonomska pravila u EU, i zato sada tražimo mnogo više u toj oblasti. To je samo refleksija onoga što mi tražimo od naših članica", objasnio je Brine.
Kada je reč o regionalnoj saradnji, Bine je naglasio da EU ne može zemlje regiona naterati an saradnju, već može samo da podstiče regionalnu kooperaciju.
"EU može da uspostavi okvire, inicijative, a to činimo i finsnijskom podrškom, kada postoji jasna demonstracija volje za saradnjom", naglasio je Brine.
Šef odseka za proširenje EU na jugoistočnu Evropu i Tursku u Minsitarstvu privrede i energije Nemačke Helge Tolksdorf kazao je da je teško vlastima da uveravaju investitore da ulažu u region kada sa zapadnog Balkana postoji odliv mozgova.
"Nemačka razume da možemo i bićemo strateški partner svim zemljama regiona. Međutim spoznajemo da su zemlje regiona veoma različite, jer imamo više zemalja sa svega milion stanovnika. Imamo milijardu evra trgovinske razene sa nekim zemljama, a sa nekima svega par stotina miliona evra", objasnio je Tolksdorf.
Razlike u ekonomskoj saradnji on objašnjava problemima sa transparentnošću, upravljanjem ekonomijama.
Tolksdorf je konstatovao da nemački preduzetnici, i pored toga, dobro posluju u regionu, koji nije glavni ekonomski partner zemlje, gde su povećali trgovinski obim značajno.
On je naglasio da, međutim, ima još mnogo teških izazova pred nama.
Takođe je na panelu ocenjeno da je Berlinski proces pozitivan i da može pokrenuti razvoj regiona i u ekonomskoj oblasti.
