Izvor: BKTV News, 30.Mar.2017, 17:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bregzit i priključenija

Velika Britanija zvanično je predala pismo predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku kojim ga je zvanično obavestila da Ujedinjeno Kraljevstvo nakon više od 40 godina napušta Evropsku Uniju.

Na taj način je praktično na osnovu člana 50. Lisabonskog sporazuma, otpočeo proces razduživanja Britanije od Evropske Unije, sigurno jedna od najinteresantnijih "političkih brakorazvodnih parnica" u novijoj istoriji "starog", kontinenta.

Tusk bi trebalo da u roku >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << od 48 sati pošalje ostalim državama članicama Unije nacrt smernica za pregovore sa Londonom, a smernice za pregovore moraju da odobre šefovi država i vlada 27 država članica na samitu 29. aprila u Briselu. Glavni pregovarač s evropske strane biće nekadašnji francuski ministar finansija i bivši evropskih komesar Mišel Barnije, a s britanske Dejvid Dejvis.

Pregovori o Bregzitu su prvi takav slučaj u istoriji EU na osnovu Lisabonskog sporazuma, pa je zato teško i predvideti kako će oni u praksi suštinski i izgledati. Pregovori bi formalno trebalo da počnu kada sve države članice EU i zvanično odobre pregovarački mandat. Lisabonski sporazum predviđa da pregovori o razdruživanju mogu da traju najviše dve godine – u ovom slučaju trebalo bi da budu završeni do proleća 2019. godine. Iako Lisabonski sporazum predviđa mogućnost da pregovori uz saglasnost svih država članica budu i produženi.

Procenjuje se da će za EU ključna pitanja pregovora biti izmirivanje obaveza koje Velika Britanija ima prema EU, a koje se procenjuju na iznos od oko 60 milijardi evra, zatim pitanje režima na granicama između Britanije i zemalja članica EU, kao i status oko 1,5 miliona britanskih državljana u EU i preko 3 miliona državljana zemalja članica EU koji žive u Velikoj Britaniji.

Za Veliku Britaniju krucijalno pitanje pregovora je budući sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, jer je za Britance veoma važno da očuvaju svoju poziciju na tržištu Unije, iako ni za Brisel nije bez značaja pitanje pristupa veoma razvijenom tržištu od oko 65 miliona stanovnika, jedne od nekada najvećih zemalja članica. Ekonomski analitičari smatraju da je teško očekivati da bi sporazum o slobodnoj trgovini između Velike Britanije i EU mogao da bude ispregovaran u roku od 2 godine, dok Evropska komisija čak smatra da bi pregovori o trgovinskom sporazumu mogli da počnu tek kada se postigne dogovor o razdruživanju.

London, ali i pojedine članice EU smatraju da bi o ovim pitanjima trebalo voditi paralelne pregovore. Sa druge strane, na unutrašnje političkom planu, Velika Britanija se zbog Bregzita suočava i sa izazovom zahteva za održavanje novog škotskog referenduma o nezavisnosti.

Evropska unija će posle Bregzita imati i realan budžetski problem, s obzirom na činjenicu da je Velika Britanija bila jedan od najvećih neto kontributora "zajedničke kase" u Briselu, i da će negde morati da se nađu ne mala sredstva, ili da se smanjuju rashodi. Upravo je priča o 350 miliona evra koje je svake nedelje Velika Britanija uplaćivala u budžet EU, bila jedan od glavnih aduta pristalica napuštanja EU na referendumu.

Sigurno je da će tokom pregovora i jedna i druga strana pokušati u sporazum da ubace tačke koje su za njih značajne. Isto tako, treba očekivati i da pregovarači EU neće dozvoliti Britaniji da buduće odnose sa Evropskom Unijom definiše na način na koji to zvaničnom Londonu odgovara, odnosno da bira uslove koji odgovaraju Britancima. Zvanični London je spreman da prihvati principe slobode kretanja dobara, usluga i kapitala, ali ne i slobodu kretanja ljudi, što je jedan od osnovnih postulata EU. I to će sigurno biti jedan od ključnih "gordijevih čvorova“ u budućim pregovorima o Bregzitu.

Pregovori će sigurno biti komplikovani, ali takođe sigurno nije realno očekivati da će Velika Britanija dozvoliti sebi luksuz da bude ekonomski izolovana od EU, niti će Unija dozvoliti da izgubi jedno tako razvijeno tržište kao što je britansko. Isto tako je sigurno da iz ove "političke brakorazvodne parnice“ nijedna strane ne može izaći neoštećena. Šteta od Bregzita će se zbrajati godinama.

Zato i želja Evropske komisije da se do kraja ove godine postigne okvirni dogovor o razdruživanju sa Velikom Britanijom ne izgleda realna.

Sigurno je da će rezultat pregovora sa Velikom Britanijom o Bregzitu imati veliki uticaj na budućnost Evropske Unije, jer nije se 52 odsto stanovnika Ujedinjenog kraljevstva tek tako odlučilo za Bregzit – sveobuhvatna kriza EU je ostavila ozbiljne posledice širom Evrope i pokrenula veoma intenzivne dezintegrativne procese u više zemalja EU.

Da li je „Evropa sa više brzina“ rešenje za krizu u EU ?

Nastavak na BKTV News...