Izvor: Southeast European Times, 05.Mar.2012, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bravo Srbijo!

Srbija je u četvrtak konačno dobila status kandidata za članstvo u EU.

03/03/2012

Bojana Milovanović i Pol Čočoju za Southeast European Times iz Beograda i Bukurešta -- 3.3.2012.

Nakon četiri godine čekanja, kandidatura za članstvo Srbije u EU odobrena je ove nedelje.

Državni zvaničnici, na čelu sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << predsednikom Borisom Tadićem, jednoglasni su u oceni da je status kandidata šansa za bolji život građana Srbije, veće investicije, stvaranje novih radnih mesta i bolji životni standard.

Međutim, ekonomski analitičar Miroslav Zdravković smatra da su takva očekivanja nerealna, s obzirom da se cela Evropa bori sa ekonomskim problemima.

„Zemlje EU suočavaju se sa padom industrijske proizvodnje -- situacija se ponovo približava onim katastrofalnim pokazateljima s kraja 2008. godine i početka 2009. godine. Zato je nerealno očekivati investicije i nova radna mesta u Srbiji“, rekao je Zdravković, jedan od analitičara na internet portalu Makroekonomija, u izjavi za SETimes. „Nisam primetio da građeni vide neku posebnu korist, nisam primetio bilo kakvu radost ili nasmejana lica nakon što je Srbija postala kandidat.“

Mnogi blogeri veruju da je kandidatura pozitivna stvar.

„Sa ovakvim uspehom ne strahujem za budućnost moje Srbije“, napisao je posetilac spagettini na internet strani B92.

Vrki smatra da je Srbija konačno dobila nešto što je odavno zaslužila.

„Bravo. Sada, Srbijo, budi pametna i gledaj ka budućnosti. Sledeći korak je datum za početak pregovora, a do tada i zbog toga mora da se reši još puno pitanja. Pravosuđe, korupcija, nezaposlenost… Hajde da počnemo od izbora, da vidimo ko i kako, a onda da krenemo odatle.“

Denis, međutim, ukazuje koliko je dug proces od statusa kandidata do punopravnog članstva i navodi da su druge zemlje u regionu otišle dalje u evropskim integracijama od Srbije.

„Da, hajde da proslavljamo kandidaturu kao veliki uspeh, s obzirom da je Hrvatska skoro postala član pre nego što smo mi uopšte dobili status kandidata, da Crna Gora ima datum za početak pregovora, a da ne pominjem Rumuniju, Bugarsku.“

Uprkos pozitivnom ishodu, proces odobrenja nije išao glatko.

U decembru 2011. godine Nemačka je blokirala kandidaturu Srbije zbog rezervi koje je imala u pogledu odnosa zemlje sa Kosovom. I početkom nedelje nastojanja su skoro propala zbog žalbi Rumunije na postupanje prema etničkoj zajednici Rumuna.

Taj potez je došao kao šok. Rumunija nije postavljala pitanje Vlaha u ranijim raspravama o kandidaturi za članstvo u EU.

Nakon brzih pregovora, zvaničnici Srbije i Rumunije postigli su sporazum koji se odnosi na tu manjinu, što je bilo dovoljno da Bukurešt povuče svoje uslove za Beograd.

Rumunski blogeri razmatraju ovaj spor i pokušavaju da daju neke odgovore.

„Da li je pravo manjina unutrašnji problem Rumunije ili je to evropski problem?“ pita Laura Cernahoši.

„Do sada, a posebno do ulaska u EU, nama su govorili da je to evropski problem i Rumunija je otišla dalje od bilo koje zemlje u regionu u pogledu poštovanja manjinskih prava“, dodala je ona.

„Siguran sam da je početno odbijanje Rumunije strogo vezano za šengen, a da je problem bio samo izgovor, bez obzira što Srbi nisu tako ludi za poštovanjem prava manjina“, rekao je Lazi.

Momo se ne slaže sa iznenađujućim potezom zemlje.

„Iz perspektive zapadnjaka, rumunska diplomatija ismejala je njihove ogromne napore da stabilizuju region koji se suočava sa stvarnom opasnošću od građanskog rata zbog nekih besmislica kao što su pisanje latinicom ili ćirilicom manjine koja nije oduševljena da je nazivaju rumunska, nego vlaška. Rumunija je mogla da nađe vremena za manjinu Rumuna/Vlaha nakon što Srbija uđe u EU“, piše on.

Nastavak na Southeast European Times...