Izvor: Vesti-online.com, 23.Avg.2012, 09:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bosna na skeneru EU

Za generalnog konzula Bosne i Hercegovine u Štutgartu Dragana Dragića glavni ciljevi i zadaci su zadržavanje bezviznog režima, otklanjanje zastoja na sistemu izdavanja biometrijskih putnih isprava, rešavanje problema dopunske nastave u pokrajini Baden-Virtemberg, kao i predstavljanje kulture naroda BiH u što boljem svetlu na ovom području.

Dragan Dragić sa predsednikom parlamentarne skupštine Baden-Virtemberg Gidom Volfom  

Dragić koji je stupio >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na dužnost u februaru ove godine, kaže da je obaveza ekonomsko unapređenje kao i što bolja saradnja sa klubovima i udruženjima državljana Bosne i Hercegovine koji žive i rade u Saveznoj Republici Nemačkoj.

- Glavni cilj kada je reč u kontekstu konzularnih poslova je ispunjavanje uslova za opstanak Bosne i Hercegovine na takozvanom belom šengenu, odnosno zadržavanje bezviznog režima sa zemljama članicama EU i potpisnicama Šengena. Bosna i Hercegovina je sada u fazi posmatranja ili monitoringa kako se to kaže u skladu sa jezičkim standardima u EU administraciji i po isteku tog perioda ocenjuje se da li su ti uslovi ispunjeni to jest da li je ispunjena norma za ostanak u bezviznom režimu. U ostvarenju tog cilja najvažnije je uspostavljanje i osvajanje novog načina izdavanja putnih isprava po biometrijskim standardima, što je uslov bez koga nema opstanka u bezviznom režimu.

 

Kulturu guši besparica

- Problem sa kulturom je što su kulture malih država i naroda često zaklonjene kulturama velikih, pa u malim kulturama pojedinci moraju biti izuzetnog sjaja da bi bili uočeni. A i same masivnije kulturne manifestacije su postale vrlo skupe, tako da države opterećene socijalnim problemima teško izdvajaju sredstva za njihovo organizovanje - kaže Dragić.

Mnogi građani BiH iz dijaspore su se žalili na komplikovanu proceduru izdavanja novih putnih isprava.

- Takav način izdavanja putnih isprava, čija je primena počela u drugoj polovini 2009. godine, bitno se razlikuje od dosadašnjeg načina izdavanja putnih isprava državljanima BiH i to u ovoj fazi izgleda komplikovanije za državljane BiH koji imaju privremeni ili stalni boravak izvan BiH, jer ih upućuje na prethodni postupak registracije u centralnom registru u BiH, pa tek po registraciji u centralnom registru nastavlja se postupak izdavanja putnih isprava.

Pošto nije reč samo o novom administrativnom postupku, nego i o novoj tehnici i organizaciji koju on zahteva, kao i svaka novina na početku primene izaziva niz zastoja.

- Brzina i efikasnost u otklanjanju tih zastoja zavisi u najvećoj meri od stručnih i materijalnih resursa države, što je u konkretnom slučaju uvek ograničavajući faktor. Ti zastoji izazivaju opravdano nezadovoljstvo građana, a po saznanjima kojim raspolažemo vrlo brzo će biti poboljšani kapaciteti, tako da će zahtevi građana koji budu dolazili u konzulat radi promene putnih isprava kao i za ostale konzularne usluge, biti obrađeni u toku dana.

Na koje još probleme nailaze građani BiH u pokrajini Baden-Virtemberg?

- U Baden-Virtembergu živi, radi i školuje se oko 40.000 građana BiH. Jedan od važnih problema sa kojim se Generalni konzulat Bosne i Hercegovine u Štutgartu sreće, je problem dopunske nastave na službenim jezicima BiH. Pokrajina Baden-Virtemberg spada u one pokrajine Savezne Republike Nemačke koje ne organizuju dopunsku nastavu u okviru takozvane integrisane nastave, odnosno u okviru pokrajinskog školskog programa, nego je taj problem prepušten organizaciji bilo matičnih država bilo samih građana. BiH, nažalost, nema adekvatno rešenje tog problema, u čemu najviše ispaštaju deca roditelja bošnjačke nacionalnosti. Sa tim problemom su već duže vremena upoznate nadležne institucije BiH, kao DKP BiH u Saveznoj Republici Nemačkoj i ja lično očekujem da će se naći rešenje tog problema u narednom periodu.

Nedavno su u Generalnom konzulatu BiH u Štutgartu gostovala dva značajna srpska, bosansko-hercegovačka književnika. Tada ste najavili i gostovanje najznačajnijih pisaca iz druga dva naroda Bosne i Hercegovine.

- U prvom redu tu mislim na moje prijatelje i važne stvaraoce u BiH literaturi, Abdulaha Sidrana i Mila Stojića. Generalni konzulat će nastojati barem dok sam ja generalni konzul da razvija i ostale konzularne funkcije, a ne samo pružanje administrativnih usluga, gde se uvek kao tematska područja nameću ekonomija, politika i kultura. Ekonomija je naravno jedno ogromno područje i neki rezultati se mogu očekivati samo ako imate jasna usmerenja iz matične države ili kako se to kaže u diplomatiji, države slanja. Naravno da u određenoj meri stvari zavise i od preduzimljivosti diplomata, ali mislim da su tu neke druge stvari presuđujuće.

- Politika i diplomatija se u najširoj javnosti često poistovećuju, mada je tu reč o dva različita zanimanja i profila koji su bliski susedi. Kultura je verovatno najbolji diplomatski predstavnik svih država i naroda, s tim što su neke države istovremeno i velike sile, pa mogu da kažu da je "najbolji diplomatski predstavnik jedne države usidren ratni brod u nekoj stranoj luci".

Nastavak na Vesti-online.com...