Izvor: Politika, 19.Feb.2012, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje da radimo nego da predviđamo
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije priča o susretima u Danskoj, radu od 17. godine, učenju u Češkoj i Engleskoj, filmovima na Festu, čvrstom timu s bivšim mužem...
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević boravila je prošle nedelje u Kopenhagenu gde je razgovarala sa predstavnicima ministarstva spoljnih poslova i kabineta predsednika vlade Danske, koja predsedava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropskoj uniji. Pričali su o perspektivama Srbije da stekne status kandidata za ulazak u EU, a odgovor na ovo pitanje znaće se 2. marta, posle sastanka Evropskog saveta. Na pitanje: „Šta će biti?” Milica je rekla: „Uvek više volim da se potrudim da se to desi nego da predviđam šta će biti. Dok još može da se radi – bolje da radimo”.
Milica je rođena 24. oktobra 1969. u Beogradu. U rodnom gradu je diplomirala ekonomiju, a u Češkoj magistrirala i u Engleskoj doktorirala međunarodne odnose. Član je Političkog saveta Demokratske stranke. U 17. godini je upoznala Dragana Đilasa, sad gradonačelnika Beograda, s kojim je bila u braku od 1994. do 2007.
Živi u Beogradu sa ćerkama Sofijom (15) i Jovanom (11).
Od kada ste javna ličnost?
Ako mislite na posao, koji podrazumeva pojavljivanje u javnosti,još 1986, posle audicije, počela sam da radim u Radio Indeksu, a kad su se Radio Indeks i Radio Ritam srca stopili u Radio B92, tu sam kaourednik emisije „Boja novca” ostala do 1994.
Kolika je moć medija?
Uvek velika zato što mediji, s jedne strane, doprinose formulisanju javnog mnjenja, a, s druge, javno mnjenje utiče na njih. Naravno, važno je stvaranje situacije koja omogućava da postoji slobodan rad medija uz istovremenu odgovornost za izrečenu reč.
Da li se Vi osećate moćno?
Često nađem svoje ime na listama moćnih, a pri pokušaju da to isprobam, na primer kad mi crkne nešto u kući, pa pozovem majstora, od te „moći”, naravno, nema ni traga. Zato kad vidim svoje ime na takvim listama više to cenim kao nečije razumevanje da posao koji obavljam radim na koliko-toliko dobar način. I ništa više od toga.
Ipak, pokušavate da pomognete svojoj zemlji...
To nije lak posao, ali mislim da sam bar malo doprinela da se pomerimo nabolje. Jer, evropska pravila ponašanja, nezavisno od Evropske unije, trebalo bi usvojiti da bi se Srbija menjala nabolje.
Kako ste se školovali van Srbije?
Ekonomiju sam završila 1992. a dve godine kasnije sam bila na magistarskim studijama u Pragu, na Centralnoevropskom univerzitetu koji je osnovao Džordž Soroš. Posle magistrature sam radila na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bila sam tri godine asistent na predmetu Međunarodni odnosi kod profesora Vojina Dimitrijevića. Tog perioda se rado sećam. Ali, kraj je došao kad sam, posle novog zakona o univerzitetu, dobila otkaz.
Kuda ste tada krenuli?
U Englesku, na doktorske studije, na Univerzitet Kent u Kenteberiju. Prethodno sam dobila stipendiju za prvu godinu studija, a zatim, na osnovu rezultata, smanjenje školarine za preostale godine studija. Završila sam doktorat za četiri godine, kako to pravila u Engleskoj nalažu. Poslednju godinu doktorata radila sam u Beogradu kao zamenik direktora u Diplomatskoj akademiji pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije.
I kako Vam je bilo?
Bila sam tada u velikoj frci. Ne samo zato što sam želela da završim doktorat na vreme već i zato što sam imala dva mala deteta. Ipak, vredelo se potruditi. Ne volim hipoteku nezavršenog posla. Bila sam vrlo zadovoljna i poslom u Akademiji. Radila sam sa tek primljenim diplomatama, a mnogi od njih izgradili su uspešne karijere u diplomatiji. A od septembra 2003. sam postavljena za direktorku Kancelarije Srbije i Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji. I od tada sam u evropskim integracijama.
Čime Vas je „kupila” Češka...
U to vreme Češka se vidljivo menjala i predstavljala dobar pokazatelj kojim pravcem bi išla i naša zemlja da početkom devedesetih nije krenulo po zlu.
... a Engleska?
Kvalitetom studiranja i prijateljima koje sam tamo zauvek stekla.
Stiže Fest. Šta očekujete?
Neke od filmova sam već gledala. Ipak, svakako ću ponovo pogledati „Melanholiju” Larsa fon Trira, a radujem se da vidim „Potomke” i „Džejn Er”.
Šta u sebi volite...
Istrajnost. Vrlo sam istrajna.
... a šta „mrzite”?
Ponekad mi smeta što sam veliki, baš veliki perfekcionista.
Koju osobinu volite kod ljudi?
Kod onih koji su mi bliski cenim svest da na njih mogu da se oslonim. Veoma mi je značajna otvorenost, slična interesovanja, kao i spontani smisao za humor.
Koja ljubav je posebno važna?
Najvažnije je da svi volimo život. Naravno, život nije uvek lep. Nikome nije samo lep. Ali, trebalo bi da se trudimo. Potrebno je da angažovanjem i ulaganjem u odnose sa drugima, počev od roditelja, dece, partnera, prijatelja, saradnika na poslu..., pokazujemo da volimo život i da se njima i životu bespoštedno dajemo.
Koliko je optimizam Vaša odlika?
U suštini sam optimista. Doduše, ima dana i trenutaka kad me, kao pretpostavljam sve ljude, povuče pesimizam. Ali, trudim se da, u celini, uvek sačuvam pozitivna očekivanja i realni optimizam.
O čemu posebno brinete?
Kao i svaki roditelj, činim sve da moja deca izrastu u dobre ljude. Naravno, roditelji deci usađuju određene vrednosti, ali deca sama biraju svoje ciljeve. I zbog toga želim da im, kad je obrazovanje u pitanju, pomognem da dođu do nekog svog cilja, do nekih vrata, koja će oni – sami umeti da otvore.
Šta Vam je značajno posle braka s Draganom Đilasom?
Ono što je, posle svega, važno, rekla bih čak najvažnije, to je činjenica da smo mi deci dobri roditelji i da smo, uprkos svemu, i dalje našoj deci ostali čvrst – roditeljski tim.
Slavko Trošelj
objavljeno: 19.02.2012
