Izvor: Politika, 06.Nov.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagostanje, stil života
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel − Svakog vikenda automobili s registarskim oznakama Belgije, Francuske i Nemačke u kolonama pristižu na tromeđu – u Veliko vojvodstvo Luksemburg. Najčešći razlog masovnih poseta suseda ovoj maloj, ali moćnoj državi zapadne Evrope jeste kupovina alkoholnih pića i cigareta. Zbog niskih poreza i taksi na navedene proizvode, Luksemburg drži najniže cene u ovom delu sveta.
Iako manji od Crne Gore, Luksemburg je jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od najvažnijih centara bankarskog i telekomunikacionog biznisa i jedno od sedišta institucija Evropske unije u kojem se nalaze i Evropski sud pravde, kao i Evropska investiciona banka. Pored toga što u njemu posluje više od 120 svetskih banaka, Veliko vojvodstvo je država s najvećim bruto nacionalnim dohotkom u EU – 63.000 evra.
Autoput od Belgije prema prestonici Luksemburgu vodi kroz šumovite i retko naseljene Ardene, a tek na ulazu u grad ukazuju se niske kuće bajkovitog izgleda i veliki fudbalski stadion koji pamtimo po mnogim ubedljivim pobedama naše reprezentacije u raznim kvalifikacijama. Uprkos redovnim porazima nacionalnog tima, fudbal je najpopularniji sport u Luksemburgu. Ipak, stadion nosi ime atletičara Josija Bartela, osvajača zlatne olimpijske medalje iz 1952. godine.
Malo je poznato da je u vreme fudbalskih čuda koja su se događala tokom šezdesetih godina prošlog veka, kada je Jugoslavija bila svetska fudbalska sila, a Partizan pobeđivao u Evropi, Luksemburg igrao u četvrtfinalu Evropskog prvenstva i tesno izgubio od Danske. Prethodno su Luksemburžani eliminisali Holandiju.
Ali, zato je malo onih koji nisu čuli za Radio Luksemburg. Osnovali su ga Britanci 1933. godine kada je zbog zakona na Ostrvu bilo zabranjeno emitovanje komercijalnog programa, pa se ovaj radio smatra pretečom piraterije. Za vreme Drugog svetskog rata i okupacije radio su preuzeli nacisti, koji su nastavili da emituju program – propagandu na engleskom jeziku. Posle rata zabavni i muzički program na srednjim radio-talasima bio je popularan širom Evrope, uključujući SFRJ.
Luksemburžani imaju tri zvanična jezika – nemački, francuski i luksemburški, koji je ozvaničen 1984. godine. Ali, na glavnom trgu luksemburške prestonice Plas d’arm veoma često ćete čuti srpski i druge jezike naroda bivše Jugoslavije.
Hiljade „Jugoslovena” potražilo je tamo mir tokom devedesetih godina i to uglavnom onih imućnih. Jedan od razloga zašto su izabrali baš Luksemburg možda leži u činjenici da se tamošnji bankari ne raspituju mnogo za poreklo novca svojih klijenata.
Nisu samo „naši” pohrlili tamo. Svake godine u Luksemburg se doseljava oko 10.000 novih emigranata, a poslednjih godina prednjače Portugalci.
Uzbuđenja na luksemburškim ulicama su retkost, pa ne čudi podatak da je vest o nedavnoj zapleni 10 kilograma droge bila jedna od udarnih i gotovo senzacionalnih. Druga najvažnija vest tiče se prelaznog roka za profesionalne bicikliste koji treba da pojačaju luksemburški tim.
Blagostanje je ovde stil života, ali statistika prema kojoj Luksemburžani prednjače po količini popijenog alkohola po stanovniku (tri piva dnevno) nije baš pouzdana. Više od polovine prodatog pića završava u prtljažnicima automobila s početka ove priče.
Vladimir Jokanović
objavljeno: 07/11/2010
