Izvor: Blic, 01.Nov.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće malo žena na čelu Evrope
U Evropskoj uniji živi 250.000.000 žena i, kako sada izgleda, baš nijedna od njih nije sposobna de preuzme neku od rukovodećih dužnosti u EU. Savez „Females in front" (žene na čelu) to nikako ne želi da prihvati i traži da na bar jedno od još slobodnih rukovodećih mesta u EU dođe pripadnica ženskog pola. U tom cilju je savez, koji pre svega uživa podršku pripadnika levo orijentisanih partija i zelenih, prikupio 200.000 potpisa.
Ursula Plasnik, bivša austrijska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministarka spoljnih poslova. Dora Bakojanis, bivša grčka minitarka
„Činjenica da veoma malo žena zauzima rukovodeće položaje u EU ne samo da je tužna, već predstavlja i ozbiljan problem", kaže inicijatorka peticije i članica Parlamenta Evropske unije, Dankinja Kristel Šaldemoz.
I član Parlamenta EU Ježi Buzek se zalaže za to da predsednik Saveta EU bude žena. „To bi bilo značajno za Evropsku uniju. Po mom mišljenju, kada je reč o najistaknutijim položajima, treba da razmotrimo mogućnost jednakih šansi za sve", kaže on. Evropi su u budućnosti i na najvišim položajima potrebni iskustvo, talenat i znanje žena, napisao je Buzek potpredsednici Evropske komisije Margot Valstrem, koja je zajedno sa evropskim ženskim lobijem zahtevala da žene pokrivaju 50 odsto glavnih pozicija u EU.
Kao moguće kandidatkinje za predsednika Saveta EU, u briselskim krugovima spominju se tri žene: Irkinja Meri Robinson, Finkinja Tarja Halonen i Vajra Vike-Frajberga iz Letonije.
Meri Robinson je bila predsednica Irske od 1990. do 1997. godine, a 2002. je postala komesar UN za ljudska prava. Političarka iz Laburističke stranke, između ostalog, uživa podršku članice Parlamenta EU Rebeke Harms, a i Buzek se povoljno izjasnio „o političarki iz manje zemlje na zapadu Evrope", koju bi rado voleo da vidi na mestu prvog predsednika EU.
U onlajn izdanju nemačkog lista „Velt", Buzek je nagovestio da bi podržao i predsednicu Finske Tarju Halonen. „Geografska ravnoteža je takođe veoma važna, i postoji žena sa severoistoka Evrope koju bih predložio", rekao je on.
Varja Vike-Frajberga, koja je bila na čelu Letonije od 1999. do 2007. godine i uvela ovu baltičku zemlju u Evropsku uniju, kao i Halonenova, potiče sa severoistoka Evrope.
Osim pozicije predsednika Saveta EU, nakon odlaska Havijera Solane sa položaja visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost bilo bi upražnjeno i ovo mesto. Kao ženski kandidati spominju se Austrijanka Ursula Plasnik (Austrijska narodna partija - OVP) i grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojanis iz partije desnog centra Nova demokratija.
Međutim, biće veoma teško uspostaviti ravnotežu prilikom pokrivanja najistaknutijih položaja u EU. Da bi to bilo moguće, nasuprot muškom, levičarskom predsedniku Saveta EU, na položaju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost morala bi stajati žena iz konzervativne partije – ili obrnuto. Nije za očekivati da će se na oba položaja naći žene.
I Ursulu Plasnik i Doru Bakojanis pre možemo svrstati u tabor konzervativnih partija, prema tome, šansu da dođu na položaj imale bi samo ako bi levičar postao predsednik Saveta EU. Socijalisti su, međutim, na pregovorima u četvrtak već pretendovali na mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i samim tim se odrekli položaja predsednika Saveta EU.
Zbog rasprave o dve najistaknutije pozicije, međutim, ne bi trebalo da izgubimo iz vida činjenicu da se i u drugim sektorima u EU zanemaruje ravnopravnost među polovima.
Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je prošle nedelje u otvorenom pismu zemljama članicama upozorio da prilikom imenovanja komesara treba voditi računa o ravnopravnoj zastupljenosti oba pola. „Da bih Savetu i Parlamentu mogao da predložim uravnotežen tim, sve vas molim da ravnopravnu zastupljenost oba pola posmatrate kao zajednički cilj i odgovornost svakog ponaosob."
