Izvor: Politika, 04.Nov.2010, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH i Albanija pred ukidanjem viza za EU
Vizna liberalizacija za Sarajevo i Tiranu naišla nedavno na neočekivano veliki otpor Francuske i Holandije
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel – Savet ministara unutrašnjih poslova Evropske unije trebalo bi u ponedeljak 8. novembra da potvrdi odluku Evropskog parlamenta o ukidanju viza za putovanje u države šengenske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za građane Bosne i Hercegovine i Albanije. Iako bi svaka drugačija odluka predstavljala iznenađenje, vizna liberalizacija naišla je nedavno na neočekivano veliki otpor Francuske i Holandije, koje će na kraju dati svoj pristanak, ali traže stroži rečnik u deklaraciji o ukidanju viza.
Tanja Fajon, izvestilac EP za viznu liberalizaciju, rekla je juče u izjavi za „Politiku” da očekuje da će Savet EU podržati odluku EP uprkos rezervama koje su ispoljile neke države EU.
„Verovatno će to biti nešto ’jača’ deklaracija, kakvu traže Holandija i Francuska, ali ipak očekujem da će Savet dati podršku. Ne verujem da će blokirati završetak procesa vizne liberalizacije, jer su obe zemlje ispunile sve uslove, pa bi negativnom odlukom EU izgubila kredibilitet. Očekujem da će vizna liberalizacija stupiti na snagu sredinom decembra”, kazala je Fajonova.
EP prošlog meseca izglasao je odluku o ukidanju viza za građane BiH i Albanije sa 538 glasova za i 47 protiv, ali nasuprot ubedljivoj parlamentarnoj većini, odluka je naišla na otpor – pre svega u Parizu. Francuska je potegla pitanja bezbednosti i ilegalne emigracije i pozvala se na negativna iskustva (povećan broj zahteva za azil) proizašla iz prošlogodišnje odluke o ukidanju viza za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije.
Prema neimenovanim izvorima u Briselu „azilanti su noćna mora za EU i jedina ozbiljna kočnica” na putu vizne liberalizacije. O lošim posledicama prethodne vizne liberalizacije počelo je da se govori još početkom ove godine kada su „azilanti” iz Srbije i Makedonije zatrpali šaltere nadležnih službi u Francuskoj, Švedskoj i Belgiji.
Podsetimo, belgijski premijer Iv Leterm zatražio je još u februaru od Evropske komisije da reaguje povodom velikog priliva „lažnih” azilanata iz Srbije i Makedonije i da spreči „pogubne posledice vizne liberalizacije”. Većina azilanata bili su etnički Albanci sa srpskim i makedonskim pasošima koji su pohrlili povedeni glasinama o lakom sticanju azila. Posle nekoliko nedelja oni su vraćeni tamo odakle su došli o trošku belgijske vlade i uz saradnju srpskih i makedonskih vlasti.
Izgledalo je da je taj problem rešen i da je priliv takozvanih ekonomskih azilanata zaustavljen. Ali, evropski komesar za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom prošlog meseca pismom se obratila vlastima u Beogradu i Skoplju i obavestila ih da je EU zabrinuta zbog povećanog priliva građana Srbije i Makedonije koji traže azil. Ona je tom prilikom navela da „ta tendencija izaziva zabrinutost i može da ugrozi proces vizne liberalizacije na zapadnom Balkanu”.
Navedena loša iskustva i izmenjena procedura vizne liberalizacije (zbog stupanja na snagu Lisabonskog ugovora) otežali su proces ukidanja viza za BiH i Albaniju. Zbog toga će, prema našim nezvaničnim saznanjima, deklaracija o viznoj liberalizaciji za ove dve zemlje sadržati odredbu prema kojoj će EU obavljati redovni nadzor izdavanja pasoša u Sarajevu i Tirani, kao i strogu kontrolu lica koja sa njima budu putovala u EU.
V. Jokanović
objavljeno: 05.11.2010.
.jpg)
