Izvor: Politika, 02.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH: U znaku Silajdžićevih ispada
Protekla godina će se pamtiti po pritajenom, a zatim otvorenom sukobu između lidera vodećih bošnjačkih stranaka – Sulejmana Tihića i Harisa Silajdžića
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom svakako je najkrupniji događaj u 2008. godini. Nažalost, od 16. juna, kada je SSP potpisan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << BiH nije mnogo napravila, pogotovo u delu koji se odnosi na njenu političku stabilnost. Za to se pobrinuo bošnjački član Predsedništva BiH i lider Stranke za BiH Haris Silajdžić.
On je najpre na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, govoreći u svoje ime, optužio rukovodstvo Republike Srpske da opstruiše sprovođenje Dejtonskog sporazuma i zatražio da se u procesu promena Ustava BiH ukine Republika Srpska.
Silajdžić se zbog dogovora predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića i Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragana Čovića oštro sukobio i sa liderom vodeće bošnjačke stranke. Tihićevu izjavu da SDA treba više da se bavi sadašnjošću i budućnošću BiH, a ne prošlošću, Silajdžić je rekao da je to uvreda za Bošnjake. Tihić je uzvratio da Silajdžić nema hrabrosti za kompromis i da dogovor sa samim sobom, za šta je jedino sposoban, ništa ne znači.
Veliku pažnju domaće i međunarodne javnosti privukla je i Rezolucija Narodne skupštine Republike Srpske od 21. februara o nepriznavanju „jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije”. Zbog stava da će Republika Srpska, ako neko pokuša da je ukine mimo volje srpskog naroda, referendumom odlučiti o svojoj budućnosti, evropski i svetski zvaničnici su oštro kritikovali republičko rukovodstvo.
Ne ekonomskom planu ostaće zabeleženo da je 26. novembra ponovo proradila Rafinerija nafte u Brodu. Takođe, 20008. pamtiće se i po tome što ju je Federacija BiH završila sa oko 400 miliona maraka (204 miliona evra) budžetskog deficita, dok je Republika Srpska rebalansom budžet povećala za 95 miliona maraka. Ostaće zabeleženo i to da je prvi put u Republici Srpskoj prosečna plata veća nego u Federaciji BiH.
Boro Marić
[objavljeno: 03/01/2009]
