Izvor: Politika, 01.Okt.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez strategije za ekstremne uslove
U zemljama EU uveliko se radi na adaptaciji poljoprivrede na prognozirane klimatske promene
Ekstremni vremenski uslovi, sa izrazitim oscilacijama temperature, bez sumnje su posledica globalnih klimatskih promena. Nesporno je da te promene negativno utiču na poljoprivredu. S druge strane, poljoprivreda je grana koja, kako tvrde naučnici, takođe utiče na promenu klime jer na globalnom nivou emituje oko devet odsto ukupne količine GH gasova koji izazivaju efekat takozvane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << staklene bašte.
Upravo smo svedoci, i mi u Srbiji i svi u regionu, posledica klimatskih promena, i to u najekstremnijem obliku. Štete od suše su nesagledive, a stručnjaci tvrde: biće još i veće ako se u najskorije vreme ne donese validna strategija razvoja poljoprivrede u novim vremenskim uslovima. Raduje što i na državnom nivou smatraju da ovim promenama treba dati prioritet, što razaznajemo i u najavi nove vlade da će se navodnjavanju useva posvetiti mnogo veća pažnja. Ali, paralelno s tim, mora se ići na radikalnu promenu javnog mnjenja prema vremenskim ekstremima koji će ubuduće umnogome uticati na ekonomiju, a pogotovo na primarnu poljoprivrednu proizvodnju. To je i naša obaveza kao države kandidata za članstvo u EU.
Treba znati da je odabrani tim vrhunskih poljoprivrednih stručnjaka EU već napravio mapu ,,Projektovani uticaj klimatskih promena u različitim evropskim regionima”. Zajedno sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom, Srbija spada u visokorizične zemlje po porastu temperature, suša i toplotnog stresa, što će u narednim decenijama sigurno dovesti do opadanja prinosa žitarica i drugih kultura. Severni deo Vojvodine, prema ovoj mapi, čekaju veće zimske padavine, poplave i veći rizik od erozije zemljišta, dok će centralna Srbija biti više izložena gradu i olujnim vetrovima.
Jedno je sigurno: bili mi u doglednoj budućnosti u EU ili ne, klimatske promene su tu, i sa njima se bez odlaganja treba uhvatiti u koštac, iako je to, zacelo, trebalo uraditi mnogo ranije. Sveobuhvatna stručna analiza i mere države kao odgovor na globalne klimatske promene kod nas, nažalost, još ne postoje ni kao model ponašanja u slučajevima ekstremnih vremenskih uslova.
Za poljoprivredne stručnjake i ljude od nauke sve je to svakako veliki izazov. Neophodno je, u prvom redu, u kraćem i dužem vremenskom periodu, proučiti reakcije biljaka, njihovu prilagodljivost i (ne)otpornost na ekstremne klimatske promene. Kako veli uvaženi profesor Miroslav Malešević, to iziskuje i promene u načinu obrade zemljišta i gajenja poljoprivrednih kultura, posebno u vezi sa unosom organskog i mineralnog đubriva, što sve i te kako može da utiče na manje ili veće prinose u budućnosti. Posebno poglavlje za proučavanje svakako je ponašanje životinja u stalnim vremenskim ekstremima, što je od velike važnosti za dalji razvoj stočarstva.
U zemljama Evropske unije uveliko se radi na adaptaciji poljoprivrede na prognozirane klimatske promene. Stručnjaci na edukativnim seminarima upućuju poljoprivrednike na promenu poljoreda radi što boljeg korišćenja raspoložive vode, a i datumi setve se prilagođavaju novim temperaturnim uslovima i padavinama. U skladu s tim, akcenat se stavlja na useve prilagodljivije vremenskim promenama, sadi se drveće koje, zbog konfiguracije terena, otežava brzo oticanje padavina i istovremeno štiti biljke od vetrova. Isto tako, preporučuje se korišćenje mašina koje troše manje energije, a veću upotrebu biomase i biogasa.
Činjenica da s klimatskim promenama moramo da živimo, sada i u budućnosti, neminovno traži novi pristup poljoprivrednoj praksi i proizvodnji hrane. Odgovor stručnjaka i poljoprivrednika mora biti pozitivan, a tada će ukupna šteta od suše ili prekomernih padavina svakako biti manja.
Urednik u listu ,,Poljoprivrednik”
Kosta Rajević
objavljeno: 02.10.2012.
.jpg)
